LIČNI STAV – ZAPISI IZ POMRAČENOG GRADA
Pre nego što započnem sa analizom trenutne političke scene u Šapcu važno je objasniti, za one koji to ne mogu da razumeju, šta znači reč „izdaja“ i ko su i šta su „izdajnici“. Da ne bude zabune i pogrešnog tumačenja od strane onih koji će biti tema ovog pisanija.
„Izdaja“ (kako piše na Vikipediji) je oblik prevare koji u najširem smislu predstavlja svaku zloupotrebu poverenja, odnosno svesno i potajno delovanje na štetu osobe odnosno društvene grupe ili organizacije kojoj pripada (porodica, kompanija, politička stranka, država ili, u ovoj priči, grad) ili prema kojoj postoji moralna ili zakonska obaveza odanosti.
U užem smislu se taj izraz pre svega koristi u politici za sve oblike povrede odanosti prema organizaciji čiji je neko član ali i povredu odanosti prema građanima, biračima, čije poverenje je iznevereno.
Izdaja se tretira i kao specifično krivično delo, i to najčešće najgore, te su za njega po pravilu predviđene najstrože kazne. Izdaja se tradicionalno smatra najgorim činom koji neki pojedinac može načiniti, a koji izaziva nelagodu i prezir čak i kod osoba i organizacija koje su se okoristile nečijim izdajničkim delovanjem.
Neko ko izdaje druge se obično zove izdajnik.
A šta se to u Šapcu dogodilo?
Šabac je dugo godina bio „trn u oku“ naprednjaka koji su u potpunosti preuzeli vlast u Srbiji. Porazi na lokalnim izborima održanim 6. maja 2012. i 24. aprila 2016. godine bacili su „senku“ na vladavinu Aleksandra Vučića. Tim pre što je Šabac postao sinonim za slobodu i demokratiju u Srbiji i to u trenutku kada je postajalo sasvim jasno da Srbija srlja u diktaturu.
Poseban problem za Vučićevu vlast je bila činjenica da se Šabac brže i bolje razvija od države
Industrijska zona je postala privlačna za brojne investitore koji su pohrlili baš u Šabac odbivši ponude vlasti da svoje fabrike grade u gradovima koji su bili pod naprednjačkom kontrolom. Šabac je prednjačio i po kulturnim događajima, po slobodi medija ali i otvorenosti da prihvati sve one koje je Vučićeva vlast satanizovala. Tako je Šabac postao utočište za sve disidente Srbije ali i privlačna destinacija za brojne ambasadore i predstavnike Evropske unije koji su vrlo rado dolazili u naš grad. Jer su u prestonici „Čivijaške Repulike“ imali šta da vide. Pre svega jasnu viziju razvoja i svetlu budućnost.
(Nastaviće se)
