Saopštenje za medije
U samo jednom danu dogodio se niz opasnih napada na novinare i medije, koji sve češće karakterišu život novinara u Srbiji. U svakodnevnoj represiji u kojoj živimo i radimo, to više nisu izolovani incidenti već pravilo koje opravdano izaziva veliku zabrinutost.
Jučerašnji „rat protiv medija i novinara“ započela je predsednica skupštine Srbije Ana Brnabić, optužujući na konferenciji za novinare, agenciju Fonet tvrdnjom da su pozvali na ubistvo predsednika Srbije prenošenjem izjave advokata Bože Prelevića. Iako Fonet nije objavio ono što mu je pripisano, sa jedne od najmoćnijih pozicija u Srbiji je plasirana lažna vest. U atmosferi svakodnevnih napada na novinare, to predstavlja otvoreno crtanje mete ne samo zaposlenima u ovoj agenciji, već i svim drugim novinarima koje predstavnici vlasti svakodnevno prozivaju što je već postao obrazac za njihovu satanizaciju i dehumanizaciju. Svakodnevno se na novinare i medije „odapinju strele“.
Prvi fizički napad na novinara i na opremu za rad dogodio se u Novom Sadu kada je prilikom obavljanja svog posla napadnut Zoran Strika, zamenik glavnog urednika Radija 021 koji je izveštavao sa polaska građana na miting SNS u Beograd. Tom prilikom dvojica mladića oborili su jednog Novosađanina, koji je svojim mobilnim telefonom snimao događaj. Dok je bio na zemlji, udarali su ga, oteli mu telefonski uređaj i bacili u Dunav. Videvši da je novinar Strika snimio ceo događaj, drugi mladić ga je fizički napao, nastojeći da mu otme telefon držeći ga za ruku i vrat, ne prestajući da ga napada čak ni kada je Strika naglasio da je novinar. Iako je urednik Radija 021, zatražio od prisutnog direktora Pokrajinskog fonda za evropske poslove i razvoj da spreči ovaj napad, nije bilo reakcije, ali je Strika uspeo da se oslobodi i pozove policiju i zajedno sa napadnutim Novosađaninom skloni sa mesta napada. Dok su čekali policiju, napali su ih trojica mladića sa kapuljačama. Imali su nameru da otmu telefon koji je novinar pozajmio sugrađaninu kako bi se javio supruzi. I ovaj oteti telefon su bacili u Dunav sa očiglednom namerom da se unište dokazi o nasilju koje je ta grupa činila.
Ovakvi napadi na telo novinara i njegovu imovinu uz uništavanje dokaza, jasno govore o politici koja ima nameru da ukine slobodu govora i da maksimalno oteža rad novinarima u okviru profesije koja putem objektivnog informisanja treba da štiti i promoviše javni interes. U toj nameri vlast očito ne preza od toga da za tu svrhu koristi i falange u crnim uniformama sa kapuljačama i maskama.
Na velikom mitingu „Ne damo Srbiju“ koji je u Beogradu organizovala SNS, napadnuta je televizijska ekipa KTV, u trenutku dok je prenosila zbivanja sa lica mesta kao i razgovore Nemanje Šarovića sa okupljenim građanima. Posle niza uvreda i pretnji, od strane osoba koje su bile obučene kao redari a među kojima se mogu prepoznati vodeći ljudi javnih preduzeća i državnih ustanova, usledilo je gađanje plastičnim flašicama, polivanje vodom, nadgurivanje, potiskivanje i udaranje članova novinarske ekipe u kojoj je bio i Danijel Radić, direktor KTV iz Zrenjanina. Dok je policija ovo nemo posmatrala, usledio je i fizički napad na kamermana Sinišu Nikšića koji je udaren u predelu nosa i kome je oštećena kamera, kao i druga oprema. Prisutna policija je reagovala tek nakon fizičkog napada i to tako što je opkolila novinarsku ekipu i zabranila im nastavak izveštavanja uz ograničenje kretanje zbog nemogućnosti da im garantuju bezbednost. Umesto sankcionisanja nasilnika, sprečen je novinarski rad uz reči policajca da su dovoljno izveštavali. Ekipa je onemogućena da se kreće sve dok se miting nije završio i učesnici razišli. Ovime su direktno ugrožavanje bezbednosti, napad na telo i imovinu, nadograđeni sprečavanjem obavljanja posla i nezakonitim zadržavanjem novinarske ekipe KTV.
Treći slučaj napada dogodio se u Čačku, dok je novinar TV Nova S Nebojša Jovanović pripremao prilog o polasku građana Čačka na miting SNS u Beograd. Predsednik Skupštine opštine Čačak Igor Trifunović, pokušao je da spreči snimanje ovog javnog događaja, agresivnim ponašanjem, što je motivisalo jednog od nasilnika da spreči snimanje pokušajem oštećenja kamere, odgurivanja kamermana, otimanjem i bacanjem mikrofona na pod. I u ovom slučaju policija se tek naknadno umešala.
Tokom obavljanja novinarskog posla u Nišu, ugrožavana je bezbednost novinara Srđana Nonića sa portala Niška inicijativa koji je pokušavao da obavlja svoj novinarski posao izveštavajući sa priprema za polazak učesnika beogradskog mitinga. Nonić je dobio više verbalnih pretnji i gađan je flašom od strane „maskirane grupe koja je bila neformalno obezbeđenje“. U Nišu se ponovio se obrazac napada u Novom Sadu jer je jedan građanin fotografisao neformalno obezbeđenje koje se potom ustremilo na istog i njegovo vozilo. Eskalacija sukoba je sprečena tek pošto je interevenisala policija.
Televizijskoj ekipi Al Džazeire, onemogućeno je da snima miting sa balkona zgrade u okolini Skupštine Srbije što je još jedan primer sprečavanja medija da rade svoj posao.
Ovaj pregled napada i pretnji upućenih novinarima i medijskim radnicima u nekoliko gradova je veoma zabrinjavajući jer dolaze od najviših organa vlasti, direktora javnih preduzeća i čelnika republičkih institucija i uličnih nasilnika koji uživaju zaštitu policije i drugih organa vlasti koji bi trebali da štite a ne da raspiruju atmosferu mržnje i nasilja prema medijima. Ako se nastavi, ovaj negativan trend mogao bi da ima nesagledive posledice i zato se svi vinovnici moraju procesuirati. U protivnom će nekažnjivost napada na novinare dovesti do neželjene eskalacije u vremenu tenzija i raspolućenosti društva.
