Slavko Ivanić, predsednik Mesne zajednice Slepčević, za „Podrinske“
Selo Slepčević ima 457 domaćinstava u kojima živi 1.872 stanovnika, od čega njih 1.240 ima pravo glasa. Između 320 i 330 domaćinstava aktivno se bavi poljoprivredom na posedima između tri i pet hektara, dok desetak domaćinstava poseduje od 15 do 25 hektara. Meštani se bave stočarstvom i ratarstvom, a po zasadima lubenice selo Slepčević poznato je i izvan granica Mačve.
Prema rečima predsednika Mesne zajednice Slepčević Slavka Ivanića, situacija u poljoprivredi je teška, a najteže je u proizvodnji mleka. Njegov utisak je da je namera države da uništi taj važan resurs, a samim tim i stočni fond, kako bismo svi postali najamna radna snaga sa potcenjenim platama.
-Poljoprivrednici su u jako teškoj situaciji, a ja bih to nazvao izigravanje sela, kao u seriji „Selo gori, a baba se češlja“. Država im ne daje nikakvu podršku, dok, s druge strane, Grad čini sve što može- subvencioniše kredite, kopanje dubinskih bunara, osemenjavanje krmača, junadi, a svako domaćinstvo u kojem se oteli krava dobija 5.000 dinara. Biće stimulisani i poljoprivrednici koji odluče da tove junad ili svinje. Gradonačelnik Nebojša Zelenović učinio je hrabar i jedinstven potez u Srbiji prebacivši prihode od poreza na imovinu na račun seoskih mesnih zajednica i na taj način ih stimulisao da plaćaju porez, jer znaju da ostaje u njihovoj mesnoj zajednici- istakao je Ivanić i dodao da će, upravo zahvaljujući ovoj dobroj meri Grada, u ovoj godini realizovati mnoge infrastrukturne projekte.
Na računu Mesne zajednice trenutno ima tri miliona i 250 hiljada dinara, a do prvog juna će taj iznos biti uvećan za milion dinara, što znači da će na raspolaganju imati četiri miliona i 250 hiljada dinara, što, pomnoženo sa dva, ostavlja prostor za planirane investicije u ovoj godini za oko 10 miliona dinara. S tim novcem biće urađena jedna trafo stanica od centra sela prema Duvaništu, u ulici Kralja Petra. Svake godine, navodi, redovno se održavaju atarski putevi, budući da su, kako ističe, dobri putevi do „fabrika seljaka“, što jesu štale i njive, važni kako bi sačuvali mašine, a zadatak predsednika Mesne zajednice je da to obezbedi.
Zdravstvena ambulanta rekonstruisana je pre četiri godine, sa parnim grejanjem na struju. Radi dva puta nedeljno, budući da je na snazi zabrana zapošljavanja od strane nadležnog ministarstva. U oktobru prošle godine uvedeno je odnošenje smeća, što je u početku izazvalo malo negodovanje meštana, dok se nisu uverili u pozitivne efekte ove usluge i shvatili da jedna kazna za neregistrovan traktor ili prikolicu može da ih košta mnogo više. Dom kulture rekonstruisan je pre tri godine i koristi se za održavanje priredbi, svečanosti i koncerata kulturno- umetničkog društva. Prilikom rekonstrukcije, promenjen je krov i spušten plafon, a u planu je da se u narednim godinama uvede grejanje, kako bi taj prostor mogao da se izdaje po simboličnim cenama za organizaciju manjih svečanosti, a novac od rentiranja ponovo bio uložen u održavanje i uređenje tog prostora. Selo ima tri veterinarske ambulante, privatnu apoteku, crkvu čije redovno održavanje pomaže Grad (budžetska sredstva izdvojena za premazivanje krova, fasadu, crkvenu salu- urađena pre oko pet godina).
-Nova škola i asfaltiran, osvetljen sportski teren, gde se deca okupljaju, posebno u letnjem periodu, urađeni su pre 2000. godine. Budući da, na radost meštana, prosečno po razredu ima 20 učenika, u pregovorima smo sa lokalnom samoupravom da se uvede nastava do osmog razreda. U poslednje četiri godine urađeno je oko 25 kilometara kanalske mreže, kao i trotoar kroz celo selo, kako bi đaci bezbedno mogli da se kreću. Ulažemo u infrastrukturu uz podršku lokalne samouprave, imamo sjajnu saradnju sa gradonačelnikom, koji želi da svaka seoska mesna zajednica bude ravnopravna u pogledu uslova za život sa gradskim mesnim zajednicama- podvlači Ivanić i dodaje da je njegova želja da se što više mladih zadrži u selu, budući da ima povoljan geografski položaj i dobru infrastrukturu.
Slepčević se nalazi na 10 kilometara od Šapca, a broj stanovnika je, za razliku od mnogih sela, u porastu. Sledeće godine upisaće 29 prvaka, što je retkost u seoskim mesnim zajednicama. Zbog blizine grada, ljudi nemaju potrebu za preseljenjem.
-Ja živim u selu, moj sin se oženio i ostao u selu, želim da i moji prijatelji i komšije ostanu i zato nastojimo da stvorimo što bolje uslove za naše meštane i buduće generacije. Budući da se bavim otkupom stoke i poznajem teritoriju Mačve, Pocerine i Posavotamnave, znam da 70 posto poljoprivrednika nema overenu zdravstvenu knjižicu. To je ponižavajuće u 21.veku, a razlog su nagomilana dugovanja za porez, socijalno i penziono osiguranje. Gazdinstva su u obavezi da plaćaju doprinose za svakog punoletnog člana domaćinstava, bez obzira na to da li imaju četiri ili 50 hektara zemlje. Niko ne razmišlja o tome da bi u tom pogledu trebalo napraviti ravnotežu, a imam utisak da vlast namerno urušava selo da bi zemlju prodavala stranim tajkunima, iako ljudi nemaju gde da se zaposle- kaže Ivanić i dodaje da se, osim stočarstva i ratarstva, urušava i cena maline, a ako se ovaj trend nastavi, za deset godina će selo potpuno propasti.
Poljoprivrednici su u bankarskim dugovima za kupovinu repromaterijala, mnogo rade, a proizvode minus. Litar mleka košta 24 dinara, što znači da se za 10 litara- 240 dinara, može kupiti litar i po nafte. Pšenica je 2012. godine bila 24 dinara, a sad je 17 dinara.
-Pre 2012. godine cena nafte je bila 65 dinara bez akciza, sa akcizama 140 dinara. Sad je cena 150 dinara. Ranije ste mogli da za bonove koje dobijete u mesnoj kancelariji ostvarite regres na naftu, čega sada nema, iako je to prva i najvažnija stavka koja diže cenu svih poljoprivrednih proizvoda. U vreme kada je Dušan Petrović bio ministar poljoprivrede, postojali su savetodavci po mesnim zajednicama koji su u saradnji sa resornim ministarstvom pomagali poljoprivrednicima pri predaji dokumentacije, tako da nijednom od njih nikad nije propala subvencija, dok danas imamo slučaj da ni obrazovaniji ljudi ne mogu da se izbore sa čekanjem na raznim šalterima i snađu sa obimnom papirologijom- smatra.
Njegov predlog je da, umesto što država daje 10 hiljada evra po radniku stranim investitorima, taj novac preusmeri kao bespovratna sredstva mladim ljudima koji žele da pokrenu proizvodnju, a zatim prati njihov napredak u naredne dve godine. U slučaju neuspeha, novac bi na neki način morao biti vraćen sa kamatom. Ivanić je, pozivajući se na dugogodišnje iskustvo u lokalnoj politici, izrazio uverenje da će, kao što su nekad nafta i zlato imali neprocenjivi značaj, u budućnosti hrana i voda biti resurs zlata vredan.