Zapisi iz pomračenog grada
Da, mnogo će toga, što se prošle nedelje moglo videti na šabačkim ulicama, ostaviti trajne, ružne i nesagledive posledice na suživot stanovnika grada Jevrema, Luke, Vinavera i naših potomaka. I njihove međuljudske odnose!
Evo, recimo ja, već pet dana nosim neopisivu teskobu, tugu i bol u grudima zbog mnogih stvari koje sam tada, tamo, video. Iako, na neki način, pokušavam da razumem osobe koje su se te večeri pridružile naprednjačkom, ponižavajućem, besčasnom skupu to mi teško ide. Mada, ne sporim im pravo da se, iz lične i materijalne koristi, pojave tamo. Nalazim čak i opravdanje za one ucenjene poslom koji nemaj hrabrosti da se odupru pritisku. Razumem i one radnike koji su u radnom odelu došli, jer verovatno drugog nemaju, ali nikako ne razumem, i neću da razumem, one koji su na jedan ovakav, sramotni, skup došli u dresovima jednog uglednog šabačkog sportskog kluba.
Danima mi ta, moja omiljena, „vizantijsko plava“ boja, treperi pred očima i tera me da o tome napišem i objavim nekakav tekst ali razum govori nemoj. I, tako, posle stotinu napisanih i izbrisanih, različitih, tekstova ipak dođoh do neke „skromne“, za nekoga ko ne ume da čita „između redova“, verovatno besmislene, varijante koja će ipak ugledati svetlost dana. Da spasem dušu svoju.
Ali, cilj mi nije da kritikujem nego samo da skrenem pažnju „Ćacijima“, koji su nam okupirali grad kako bi ga uništili, da prestanu da se igraju i zloupotrebljavaju naše „svetinje“. A, kultura i sport su dve velike svetinje ovog grada. Tim pre što je za subotu opet zakazan još jedan takav skup.
Lično ne poznajem te osobe koje su oskrnavile dres kluba koji je jedan od ponosa grada pa zato želim da im na ovaj način skrenem pažnju da to više nikad ne čine. Ni oni ni bilo ko drugi.
P.S.
Tekst objavljujem i kao sećanje na mog druga i prijatelja Kašiku! Koji je pomenuti klub voleo više od života.
I, pitam se, da li bi on, kao ja sada, bio ovako uzdržan? Mada, odgovor znam!
Neka pamet i razum pobede! Da mislite a ne da verujete!
Ivan Kovačević
