Nikola Bogićević, instruktor vožnje u Auto školi „Trend“
Mladi koji se obučavaju ili su tek stekli vozačku dozvolu usled manjka iskustva moraju biti dodatno oprezni u saobraćaju tokom letnjih meseci kada je pojačana frekvencija vozila na ulicama. Instruktori se na obuci trude da im ukažu na odgovornost koju imaju kad uzmu volan u ruke. Sve, na kraju, zavisi od ozbiljnosti pojedinca, što opet, nije u neposrednoj vezi sa tim koliko će brzo i sa kojim uspehom da prođe vozački ispit, navodi Nikola Bogićević, instruktor vožnje u Auto školi „Trend“.
-Karakter pojedinca ima svoj udeo u tome, ali na to ne možemo mnogo da utičemo. Roditelji tu igraju mnogo značajniju ulogu i oni moraju da nam pomognu u onome što je do njih. Sada imamo situaciju da nakon polaganja vozačkog ispita dve godine voze uz probnu dozvolu, a ako imaju 17 godina, onda im je probna dozvola do 21. godine i dok ne napune 18 godina mogu da voze samo uz pratnju člana porodice koji ima vozačku dozvolu duže od pet godina i to automobile sa motorom snage do 80 kilovata. Upravo jedan kandidat koji je položio iz prve je dobio od roditelja malo jači auto, imao je mnogo samopouzdanja i desila mu se saobraćajna nezgoda. Srećom, svi su prošli sa lakšim povredama, ali to se dešava kada se vožnja olako shvati – upozorava Bogićević.
On kaže da je takvim kandidatima potrebno dodatno ukazivati na težinu posledica koje mogu da izazovu nepažnjom i neodgovornim ponašanjem, kako bi shvatili da učešće u saobraćaju nije igra i pazili šta rade.
-Ima, naravno, kandidata koji su stvarno odgovorni i kojima je dovoljno jednom reći šta treba da rade i oni to poštuju. Sasvim je u redu da oni polože iz prvog puta, jer primenjuju sve što su naučili na časovima. Veliku ulogu u tome igra vaspitanje, ali i to šta se priča u društvu te omladine. Ako se u njihovim međusobnim razgovorima stvara lažna slika kako je lako doći do dozvole, oni stiču utisak da je saobraćaj neka neozbiljna stvar, a to može biti izuzetno opasno, jer posledice takvog razmišljanja mogu biti velike. Zato se trudimo da im na časovima teorijske nastave pustimo snimke saobraćajnih nezgoda, nakon čijeg gledanja se mnogi dobro zamisle i imaju mnogo bolju predstavu šta sve može da se desi. Nije nam cilj da ih zaplašimo, ali je strah ponekad poželjan, pogotovo u tim situacijama kada im se u stvari budi svest o tome da učešće u saobraćaju nije nimalo naivno i bezazleno. Nekad im kažem malo grublje da je to kao u ratu, ali je zaista na neki način tako, jer sve vreme moraš da paziš na sebe i druge, na svoje, ali i na postupke drugih učesnika u saobraćaju- ističe Bogićević.
Vozači početnici najčešće prave greške kad se ne zaustave da propuste pešake na pešačkom prelazu.
-Mladi često voze neprilagođenom brzinom i ne obraćaju pažnju na pešake ili na znak „stop“. Na časovima teorijske nastave su naučili da je znak „stop“ obavezno zaustavljanje i da tu mora da se stane. Kad dođu do znaka oni zastanu, smatraju da dalje mogu da voze i gledaju samo pravo, a tek posle znaka im sledi ono najbitinije- uveravanje da li je siguran prolazak kroz tu raskrsnicu. Oni se, međutim, kad krenu, nijednog trenutka ne uvere da je bezbedno, ne pogledaju ni levo, ni desno, već samo prođu. Naravno, mi ih opomenemo, zakočimo, kažemo šta treba da rade, ali u takvim situacijama im misli najčešće lutaju i pada koncentracija- objašnjava on.
Ranije se uz položenu B kategoriju mogao voziti i motor, ali su zakonske izmene predvidele da mora posebno da se polaže za svaku kategoriju.
-S jedne strane, zbog mlađih, i to je dobro. Sednu doslovno sa bicikla na motor, a i kad imaju B kategoriju na neki način znaju pravila, ali se ne susreću sa motorom. Jeste da je finansijsko opterećenje veće, ali je svakako bolje. Svi oni većinom znaju da voze manje motore do 50 kubika, ali se kroz obuku ta neka manevrisanja s motorom i ostale radnje upoznaju malo bolje i znaju šta može da se desi, pogotovo kad prođu teoriju i kad na teoriji vide te snimke i slike šta se desi u slučaju nepažnje i nepoštovanja propisa, pa budu malo pažljiviji- kaže Bogićević.
Smatra i da kvadovima nije mesto na gradskim ulicama, iako se i oni sada registruju kao vozila B kategorije.
-Kvadovi su, po mom mišljenju, terenska vozila i napravljeni su za planine, makadamske puteve i nije im baš mesto na ulici- naglašava.
Na kraju, veruje da svako može da nauči da vozi, ali da se obuci mora ozbiljno pristupiti, što podrazumeva pažljivo slušanje instruktora i smernica koje daje kandidatu.
-To je obuka od 40 časova i svi tu nauče neke osnovne stvari o vožnji i saobraćaju, neko više, neko manje, ali kasnije, kad polože i kad se osamostale, krenu što češće da voze, steknu iskustvo, tako da nema potrebe da se obeshrabre. Mnogo njih se u početku uplaši na obuci, žele da odustanu verujući da to nije za njih, da im ne ide, ali ih ja ohrabrim i kažem da je to normalno, da su oni tu došli da nauče i logično je da ne znaju odmah sve. Kroz časove polako vide i sami kako se to menja, onda ja uporedim neke situacije kroz koje su prolazili na početku, na sredini i pred kraj obuke, gde su savladali ono što im se činilo kao nepremostiva prepreka. Tako shvate da nije bilo toliko strašno, da su sve to uspeli da prevaziđu. Treba samo biti ozbiljan i odgovoran u saobraćaju, ali skoro svi nauče- zaključuje Bogićević.
Bitno je da kandidati nakon položenog ispita što češće voze, da u početku budu uz roditelje ili da ih nadgleda neko stariji i iskusniji, da budu učesnici u saobraćaju da bi stečeno znanje unapredili. Ima slučajeva kada se po polaganju vozačka dozvola odloži sa strane, pa se nakon desetak, pa i više godina, javi potreba da se sedne za volan. Tada obuka mora da krene iz početka, jer, sem dozvole na papiru, praktičnog znanja nema.
Dragana Dimitrijević