POZORIŠNI ŽIVOT LJUBOVIJE
Pozorišna igra se naročito negovala u prvim posleratnim godinama u Ljuboviji. Predstava „Pokondirena tikva“, „Zla žena“ , „Prst pred nosom“, „Ženidba“, „Podvala“, „Laža i paralaža“, u izvođenju vrsnih glumaca – amatera Vojislava Kokića, Dese Dabić, Ljubice Joković – Todorović, Cvetinke Todorović, Vuke Čalić i drugih, odigrane su onako kako to samo ljudi odani pozorištu, kao kolektivnom činu, umeju. I ne samo to. Oni su puni ljubavi i entuzijazma prihvatali i mlađe, svoje naslednike.
Jedan od njih Aleksandar Joković, koji iza sebe ima mnogo godina provedenih u amaterizmu iz ljubavi i za ljubav Ljubovije, kaže: „Dobro se sećam spremanja svog prvog pozorišnog nastupa u predstavi „Plavi model“ u kojoj sam igrao osamdesetogodišnjeg starca sa svojih trinaest godina života. To me je privuklo da se priključim predivnom jatu pozorišnih amatera gde sam svesrdno bio prihvaćen.
Nastavili su, po zadatku, pripremanje pozorišnih dela predviđenih repertoarom za tu godinu. Komad „Čovek s Marsa“ Gute Dobričanina, gde su se u glavnim ulogama izuzetnim pokazali Jovan Radojičić, koji je igrao Miloja, Aca Joković kao Arso, Jovanka Nešković kao Mara, maestralna Milesa Mihailović igrala je lepoticu Ninu, pa Duša Kovačević, Boban Ražić, Jovan Davidović i drugi, izazvao je pravo oduševljenje Ljubovijana.
Pravu salvu aplauza zahvalne ljubovijske publike izazvala je predstava „Gospodin alkohol“, profesora nemačkog jezika Đurovića, koji je napisao i opisao svoj život uz oca boema i vinopiju. Nezaboravan je deo komada „scena kafana“ gde je gluma Pantelije Perića (Mita), Jove Radojičića (Seoski šeret), Dula Jokovića (kafanski gost) i Vece Radivojevića (kelner), doživela svoj vrhunac. Uz orkestar sa Alin-grma napravili su pravi „džumbus“. Za njih je vezana i jedna anegdota. Panta Perić i Jovan Radojičić kao ljuti protivnici alkohola, na probama su umesto vina pili razblaženu malinu. Tek greškom ili Vecinom ujdurmom, na otvorenoj sceni našle su se dve flaše pravog vina, koje su naiskap morali popiti, i tako zagrejani doveli su predstavu do usijanja.
Školska predstava „Ivica i Marica“, gde su kao početnici nastupali Miša Petrović i Ljuba Lazić u ulozi Ivice i Marice, Aca Joković kao veštica, Joka Nešković kao vila, a prologom objašnjavajući radnju komada, i drugi, izazvalo je takođe veliko interesovanje. Dekor i oslikavanje radile su neumorno satima gospođa Nada Petrović, veoma značajna za ljubovijsku kulturu, i Vida Lakić, kako bi predstava i vizuelno doživela svoj uspeh. Mnogi Ljubovijani, sada već odrasli ljudi, kažu: „Bilo je to naše pozorište“.
U sezoni 1957. pripremalo se i pozorišno delo Branislava Nušića „Vlast“ koje je doradio poznati komediograf Mile Stanković. Veliko delo u četiri čina i pravi izazov za glumce – amatere. Bilo je to vreme sa malo finansijskih sredstava. Snalazili su se kako su znali i umeli. Džakove od šećera parali su, sastavljali na mašini i bojili kod Cvetina Pantića, bez ikakve naknade, da bi imali za presvlačenje kostura dekora. Scenske rekvizite pravili su sami, a u opremanju namštajem nesebično im je pomagala gospođa Dinda Stančić, popularna tetka Dinda. Ta divna žena znala je da isprazni kuću da bi predstava bila što bogatija. To može samo prava Ljubovijanka.
Mnoge od ovih ljudi svakodnevno srećamo na ulici i ne pomišljajući da su nekada bili u središtu kulturnih zbivanja. Danas, potpuno anonimni kao kulturni poslenici, žive samo u sećanjima onih koji su sa njima posetili čaroliju pozorišta i onih koji su ih pozdravljali gromkim aplauzima.
(Lepa, Ljubovijska priča iz pera M. P. objavljena avgusta 1997. godine u „Novine Azbukovačke“ ).
Pripremio: B. Petrović
