Vila Albedo svetionik i putokaz, mera najboljeg u seoskom turizmu

U  Etno centru za turizam i kulturu održani Dani kulture

Završnicom manifestacije, 29.juna, u Varni je obeleženo 17 godina turizma u domaćinstvu Kovačević, a bila je to i kruna velikog Projekta „Kultura u funkciji razvoja sela“ (koji je počeo 21.juna 2006.godine). „Održane su razne aktivnosti, brojni događaji, realizovani projekti, sve sa idejom vodiljom – unapređenje kvaliteta života na selu“ – istakla je vlasnica Albeda, idejni tvorac i nosilac svega, Mica Kovačević

„Naš posao je da svakodnevno radimo na povećanju kvaliteta  usluga, na nekim novim sadržajima i programima. Trudimo se koliko je moguće… Jako mi je drago što je ovde, u jednom delu okućnice  moje  porodično nasleđe, koje potiče iz moje kuće iz Prova, odakle sam ja…Tradicija i kultura prosto se nastavljaju jedno na drugo, tako da sam ja kroz ove moje projekte radila na očuvanju tradicije na svoj način, radeći zapravo kulturni turizam… Kroz kulturu, da tako kažem, putujem pedeset dve godine, a turizam sedamnaest, tako da je to jedno dugo putovanje, možda i duže od Viktorovog“, istakla je Mica Kovačević, pozdravljajući prisutne. Uz hvala svima što su gosti u Varni: „Mnogi od vas su zaista od početka bili uz mene, pratili šta radim, sarađivali, hvala vam svima.“

Branko Stanković: Mica je celom ovom prostoru udahnula dušu

– Posle dužeg vremena, evo mene ponovo u Vili Albedo, na insistiranje vlasnice i žene koja je pokrenula sve ovo, naše i vaše Mice. Ja nisam od ljudi koji se nešto nudi i nameće, ali, danas je dobar povod, jer je drugi ili prvi gost Viktor Lazić, čovek koji je sačuvao mnoge vrednosti, koji je pokrenuo ozbiljan projekat Muzej knjige i putovanja, koji čuva veliki broj legata, o kome sam napravio priču pre pet godina…  Te dodirne tačke su nas dovele kod Mice. Srpska istorija i srpska tradicija, koje je i Mica negovala svih ovih godina dok je imala više snage, koje ja negujem u svojim emisijama, koje Viktor neguje u svojoj misiji. Eto, zato smo tu, trudićemo se da i dalje ostanemo ono što smo do sada bili. Meni je kasno da se menjam u ovim godinama, Viktoru još nije…

– Ovo je na neki način, da kažem završetak, iako ne zvuči baš mnogo optimistički. Ali sve što počne, mora i da se završi. Ono što sam radila radila sam najbolje što sam mogla i umela. Ne mislim da sam na području sela mnogo uradila. Jesam radila, ali nisam mnogo uradila… I dalje je Varna ostala neuredna, a dosta toga sam posvetila baš ekologiji, radu sa decom, sa ženama. Vidim da se to prosto nije primilo. Tako da jedna lasta ne čini proleće, i neka drugi nastave da rade ono što im je posao. Kultura na području lokalne zajednice, odnosno, kulturni turizam, podrazumeva upravo to – delovanje u zajednici. Ali, ne možete sami više od toga koliko je bilo do sada. Na to jedino nisam zadovolja, sve ostalo je u redu… Hvala vam još jednom“.

Vila Albedo carstvo za umetnike

Zdravko Vučinić, iz Beograda, selektor i učesnik kolonije: „Sa najvećim zadovoljstvom godinama sam prisutan ovde i moram da kažem da je ovo jedna od najlepših kolonija koje postoje u Srbiji. Pre svega što je ovaj ambijent jako izazovan za umetnike, mi smo se ovde opustili i stvarali čini mi se naša najbolja dela.“

Srećko Zdravković, iz Paraćina: „Prvi put sam ovde i utisci su predivni, atmosfera je odlična, pejzaž je zanimljiv, prostor je zanimljiv. Kolonije su posebno mesto, posebno druženje, gde se dešava sinergija umetnika različitih afiniteta, i, možda je malo čudno, ali nastaje veliki broj dela. Daleko od vreve i gradske buke, uz divan odnos domaćina, stekli su se svi uslovi da se naprave dobre slike.“

U okviru Dana kulture u Vili Albedo, od 23. do 28.juna održana je likovna kolonija, a završnicu su istinski, svojim prisustvom, filmom i razgovorom, uveličali Viktor Lazić i Branko Stanković. Kao što Branko za Viktora reče, kažemo za obojicu: Hvala što postojite!

Viktor Lazić je pasionirani putnik koji je u toku petnaest godina obišao sto zemalja na šest kontinenata, uz do sada šest objavljenih knjiga. Osnivač je Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju Adligat, u čijem sastavu su Muzej knjige i putovanja i Muzej srpske književnosti, a poseduje 120 legata… Branko Stanković, politikolog, novinar RTS-a, urednik kultne emisije „Kvadratura kruga“, dobitnik brojnih priznanja, domaćih i međunarodnih, za filmsko i televizijsko stvaralaštvo… Njegova lična misija je buđenje dobrog u ljudima… I kao uvod u druženje kroz razgovor bila je projekcija dokumentarnog filma o Viktoru, koji je pre pet godina uradio Branko… Izdvojili smo i nekoliko „pitanja i odgovora“ iz sjajnog filma…

 

– „Šta je Viktor Lazić, osim toga što je pisac, muzeolog, kolekcionar?

– Pre svega sam književnik i pišem od kada znam za sebe. Takođe sam advokat, prevodilac.

 

– Jeste li po svetu tragali za retkim knjigama, ili za još nečim?!

– Po svetu sam tragao za duhovnim bogatstvom. Duhovno blago bilo je moj glavni poriv da putujem, i za mene su putovanja podjednako važna kao i čitanje, zapravo su mi identična, to su dve strane istog novčića.

 

– Naputovali ste se po svetu i upoznali veličanstveno šarenilo ljudskog soja. Koja je zemlja, ili koji narod je na vas ostavio najveći utisak? I zašto?

– Najveći utisak su ostavili Srbi, zato što su moji!

 

– Svoja putovanja ćesto ste započinjali ne iz Beograda gde živite, već sa Kosova i Metohije. Zašto baš odatle?

– Pa moja porodica je poreklom sa Kosova, i takođe smatram da niko ne treba i ne može da upoznaje ceo svet, ako ne poznaje pre svega sebe. A da ne kažem, kada me pitaju šta je to najlepše što sam video na svetu, uvek odgovaram Dečani…“

Iz razgovora, posle filma, svaka reč se upijala, i Brankova i Viktorova… Izdvajamo Viktorove reči, o tome šta se promenilo od nastanka filma: „Dve stvari su jako važne, nisu legati. Došla su pisma Nikole Tesle i njegov originalni ček… I došla su pisma Kralja Milana, 27 originalnih… Što se tiče legata, danas ih je 117, puno je glumačkih, tada je bio samo Pavla Vujisića… Meni od dražih je legat Milorada Panića Surepa, jednog velikana, ovde Šapčanina, na žalost nedovoljno poznatog široj javnosti, jednog od najznačajnijih ljudi srpske kulture… Tu su i legati ambasadora, među kojima se izdvaja legat Ante Ilića, Titovog ambasadora u Latinskoj Americi, sa poklonjenih 117 originalnih predmeta starih Inka, i pre Inka… Muzej je „strašno porastao“, „sada ima oko dva miliona knjiga…“

Slavka Nedeljković: Vila Albedo simbol najvišeg kvaliteta u turizmu

– Čast je a ujedno i zadovoljstvo biti u slavlju Vile Albedo i njenog domaćina Mice Kovačević. Sa razlogom ovo danas je veliki događaj ne samo za Albedo, za Šabac, već za celu seosku Srbiju, jer od samog početka Albedo je bila predvodnica pozitivne prakse o određivanju mera najboljeg u seoskom turizmu Srbije. Tako, u nizu sličnih događanja i projekat Dani kulture, menjaju selo, šire ram sadržaja na utabanoj stazi izvorne tradicije i običaja i na samom izvoru nezamućenih sećanja usađuju moderne oblike njenog toka. Ovde se najbolje vidi lepota kulture. Uzdigla se Vila Albedo, i pre punoletstva zablistala u silueti svetionika putokaza seoskom turizmu do samih vrhova. Pravila je Mica velike korake i prešla mnogo duži put od ovih sedamnaest godina. Stremila je ka višem. Zato Vila Albedo nosi turistički cvet kao simbol dobre prakse u seoskom turizmu i simboliše najviši kvalitet u tirizmu uopšte „ – samo je deo pozdravne reči Slavke Nedeljković, počasnog predsednika Udruženja za seoski turizam. „Vili Albedo čestitamo na rezultatima sa kojima raskošno uskoro slavi punoletstvo, želimo joj uspešan dalji razvoj.“

Upijala se svaka reč, postavljala pitanja… Čuli su se i utisci Viktora Lazića sa poslednjih putovanja (u ovoj godini): „Oduševljen sam Omanom, i poštenjem tih ljudi…“ A boravio je i u Bahreinu, Emiratima, u Turskoj se zatekao za vreme zemljotresa… Prethodno je bio u Tanzaniji, dva meseca u Indoneziji… U skladu sa Brankovom  rečju da je „priča o ljudskosti i čovečnosti, ono što ga ceo život zanima i što neguje kroz svoju emisiju“, Viktor je dočarao situacije iz Sudana, o kome trenutno piše knjigu… „Kada se srećno i bogato osećate samo na gvozdenom krevetu u pustinji, na pesku. Mnogo srećnije, nego u najskupljem hotelu…“

Gosti o Vili Albedo:

Viktor Lazić: Ovo je rajsko mesto

-Mislim da je Vila Albedo što se tiče seoskog turizma verovatno najbolje mesto u Srbiji. Možda sam malo subjektivan, ali svakako nije daleko od istine. Ovo je jedno rajsko mesto. Ja sam, recimo, ovde došao, bio nedelju dana da pišem svoju knjigu. Ovo mi je bilo mesto koje je dovoljno inspirativno, dovoljno mirno i tiho, a ujedno u jednom divnom etno stilu koji pruža i onu kulturnu dimenziju, da sam se ovde najprijatnije osećao. Ovde može da se dođe na odmor, može da se dođe, kao ja što sam došao, da radim i da tražim inspiraciju. A sama sredina, Varna, Cer u blizini, Šabac, sve je prebogato.“

Branko Stanković: Sve ovo oblikovati je Micino umeće

-Ja sam prvo bio fasciniran kako je Mica uspela da prikupi sve te eksponate, da prikaže jednu gradsku kuću s početka prošlog veka. Umeće je, i posao boga mi, skupiti sve to, i oblikovati, da ne odete u neku krajnost, ili da ne kažem, u kič. Ona je uspela i da udahne tom celom prostoru dušu, i da svih ovih godina ovde okupi mnoge poznate stvaraoce – umetnike, reditelje, pisce, novinare. Svaka joj čast, i znam da tu svoju misiju privodi kraju, jer izgleda da nema više snage za to, ili pomoći ili podrške.“

Branko Stanković je preneo svoja iskustva iz posete Indiji, Nju Delhiju, zatim, o svojim istraživanjima o Pravoslavcima u Albaniji… Govorio je i o hrabrosti javnog iznošenja stava: „Umem da mislim svojom glavom, iako to zna da ima posledice“. Sve vezano za Viktora Lazića je unikatno i drugačije. U to što radi, uložen je ceo život, svaki dinar, ali su sačuvane vrednosti ovog i drugih naroda: „Ja nisam neki milioner, ja nisam čovek koji ima previše, pa sam rešio da ulažem u svoj muzej. Ovde je potpuno drugačija priča… Ovo je porodična tradicija… Ja od svog detinjstva ulažem sve što imam. Nekada je to bilo jako malo… Restitucijom porodici je vraćena imovina, i to je omogućilo procvat muzeja. Takođe, drugi ljudi su pomagali… Ja zaista dajem 95 do 99 posto svega što imam. I ne samo što ja imam, već i moja najbliža porodica, pa čak i moji prijatelji…“ Uz izreku da je „najbolji prijatelj onaj ko mi pruži knjigu koju nisam pročitao“, dar Mice Kovačević Viktoru bila je knjiga – za kolekciju…

Zabeležila: Ceca Ljubić

Fotografije: Jovan Marković

Exit mobile version