Pred srpski Vidovdan
Simbolično, za Vidovdan su studenti pozvali na veliko okupljanje u Beogradu. To je svojevrstan nastavak najvećeg političkog skupa od 15. marta gde je na ulicama prestonice bilo više od 300.000 građana, uprkos zabrani međugradskog prevoza autobusima i vozovima kao i gradskom prevozu, ali je to naglo prekinuto upotrebom zvučne naprave.
Za sada studenti nisu predočili, s pravom, plan i organizaciju skupa, ali je u prvom planu svakako zahtev za prevremene parlamentarne izbore. Za ovo vreme režim je na sve načine ignorisao prvobitne studetske zahteve, počev od toga da je istraga za pad nadstrešnice u Novom Sadu zapela u ćorsokak do toga da su vinovnici za napad na studente FDU najblaže kažnjeni a desetak njih nije ni identifikovano.
S druge strane studenti su, uz zdušnu podršku srednjoškolaca, podigli Srbiju na noge svojom solidarnošću, istrajnošću, emotivnošću, žrtvujući godinu studija. Pokazali su da su najjača politička snaga jer po anketama više od polovine građana podržava studentske zahteve. Nasuprot tome režim je pokazao da brani svoje pozicije svim silama, jer se zapravo brani od višegodišnjih zatvorskih kazni. Uostalom studenti su i rekli da se bore ne protiv levih i desnih, već protiv kriminalaca.
U praksi malo šta funkcioniše u Srbiji izuzev Kontrole letenja, koja je ionako pod međunarodnim ingerencijama. Skupština se, kao najviše predstavnikčo telo, pretvorila u privatnu prćiju i umesto da na kontroliše izvršnu vlast, desilo se obratno, i najgore, da većinu poslanika i Vladu Srbije kontroliše jedan čovek, predsednik države.
Treća grana vlasti, pravosuđe, pokazalo se da je itekako u službi režima. Lokalni izbori u Kosjeriću i Zaječaru potvrdili su da režim i dalje ne preza od krađe izbora, kao što je to i do sada bilo, ponajviše na decembarskim parlamentarnim i beogradskim izborima. Naravno da, sada, nadležna institucija zna kakav je odnos snaga i ne namerava da raspiše izbore pre EKSPA, što bi bila do sada najveća pljačka gde je u igri 18 milijardi evra.
Uostalom, od dolaska naprednjaka na vlast pljačka je konstanta, a rezultat više od 40 milijardera, u evrima, što nema ni jedna Turska. Pitanje je kako primorati režim da raspiše izbore koji to nikako ne želi. Jedan od načina je upravo pokazati masovnost i koliko je građanima stalo do izbora. I tu se vidi osnovna ustavna postavka da je građanin nosilac suvereniteta, dakle najviše vlasti, i da bi to režim trebalo da poštuje.
Studenti su svakako opredeljujući politički faktor, što znači barem 200.000 novih birača, uz umnožavanje bliskih srodnika kao i onih do sada neopredeljenih. Po nekim pokazateljima bilo bi potrebno nekih dva miliona potpisa na peticiju za izbore, mada bi i stotinak hiljada značilo da se o toj inicijativi izjasni i Skupština.
Najlakše bi bilo da se, na primer, pojavi operater na zvučnom topu, kada je već predsednik države obećao da on neće biti na toj funkciji ukoliko je bilo upotrebe ove naprave. Međutim, iz mnogo ranijih primera jasno je da predsednik, koji se zakleo i na Ustavu i na Miroslavljevom jevanđelju, najblaže rečeno, ne drži reč. Ovako sve leži na studentima kao i na građanima koji ih podržavaju, a Vidovdan će mnogo toga pokazati.
Dragan Eraković
