Uz četvrti april – Dan studenata
Za ovaj četvrti april – Dan studenata, studenti u Beogradu su uputili otvoreni poziv pod sloganom „Vidimo se!“. Za razliku od veličanstvenog skupa od 15. marta, sa više stotina hiljada učesnika, u nezapamćenoj atmosferi empatije, radosti, pozitivnih vibracija, brojnih kolona studenata koji su prepešačili Srbijom, ovo susretanje prolazi u znaku izrazite represije režima i naprednjačkih jurišnika.
Za samo nekoliko dana desili su se napadi na studente u Čačku, Novom Sadu, i to organizovane grupe huligana, a na meti su i rektor Beogradskog univerziteta Vladan Đokić kome je ministar u tehničkom mandatu Darko Glišić pretio hapšenjem, da bi nožem u Nišu bila napadnuta dekanka Filozofskog fakulteta Natalija Jovanović. I sve to uz krajnje podmukli potez vlade u ostavci da se profesorima univerziteta umanje plate i smanje časovi za naučno-istraživački rad.
Jasno je da režim neće ispuniti studentske zahteve jer bi to dovelo do masovnog hapšenja ljudi iz vlasti povezanih sa kriminalnim grupama. Za ovih pet meseci od rušenja nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu, gde je stradalo 16 ljudi i jedna mlada majka veoma teško povređena, tužilaštvo je pokazalo da ne zna ili da ne želi da radi svoj posao, kašnjenjem u prikupljanju dokaza a onda preplitanjem nadležnosti, nimalo ne dodirujući izvođače radova ni nadležnog ministra. Procesuiranje napadača na studente FDU, odakle su proistekli studentski protesti i blokade fakulteta, pretvorilo se u farsu: troje njih je optuženo a dvoje oslobođeno, a bilo ih je dva-tri puta više, i to kao organizovana grupa napadača gde su kazne znatno rigoroznije.
Za ovo vreme studenti su preokrenuli svest većine stanovništva, jer 60 odsto građana podržava studentske zahteve, dok je na strani režima oko trećine građana. To su učinili na impozantan način, hodoljubljem kroz Srbiju, premrežili je empatijom i ljubavlju, po cenu izgubljene godine i povreda od stotina prepešačenih kilometara. Orgnizovali su do sada najmasovnije i najuspšenije skupove u Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu, Beogradu, i sve to praćeno neverovatnim dobrodošlicama u mestima kroz koje su prošli. I nastavljaju svoju misiju kroz skupove na selima, kroz zborove građana, a trećeg aprila kreću biciklima do Strazbura, sedišta Evropskog parlamenta.
Prethodno je primljena kadidatura za Nobelovu nagradu. I nigde do sada nije zabeležen neki incident da su napravili studenti a od hiljade izjava koji su dali teško da će se naći ijedna nesuvisla. Za razliku od predstavnika režima i mrzitelja onoga što studenti prestavljaju – nosioce univerzalnih ljudskih vrednosti što traje od 12. veka, i to je ono što je preobrazilo civilizaciju. Koliko je režim spreman da ide pokazalo se i tokom odavanja počasti za postradale u Novom Sadu, 15. marta: za sada neidentifikovano zvučno sredstvo koje je dovelo do izazivanja straha i panike, kao i pripremani krvavi scenario sa učešćem osvedočenih kriminalaca. Sve to su studeneti predupredili, a filmovi studenata FDU, „Kameleon“ i „Dvanaesti minut“ imali su više od milon pregleda.
Već sada studentski protesti preobrazili su političku scenu Srbije, i kao što su rekli „Kraj je kada mi sviramo kraj!“. Za sada se ne nazire, jer formalno gledano izlaz iz postojeće krize su izbori, a oni bi usledili tek kada se stvore uslovi za fer i poštene izbore. Jedan od koraka je i generalni štrajk, ali se to za sada ne prima kod većine uposlenika. Studenti su ionako ukazali da se radi o maratonu, a poznato je ko je dobio Maratonsku bitku.
Dragan Eraković
