Razmišljanje Malog Đokice:

Divim Vam se. Ali, stvarno vam se divim. Vama koji svakog jutra, umesto da u šetnju izvedete unuke, odete u školu ili na fakultet, na svoje radno mesto, da sa društvom odete na piće, odlazite u jedan od više od sto autobusa i za sendvič i, možda, neki sitni honorarčić, kružite Srbijom (da bi ste je više voleli) kako bi u nekoj sportskoj hali urlali podršku svom Velikom Vođi.

Divim Vam se i razumem Vas, stvarno Vas razumem. Unucima morate da kupite, bar, kokice a penzija vam je toliko mala da ni za sapun nemate pa zaudarate na bedu da svi, pa i unuci, beže od vas. Svi sem velikog Vođe. Jedino ste njemu važni (čitaj vaš glas). Da vam uzme deo i tako male penzije. Da sa njim spasete Srbiju. Heroji njegovi da budete.

Razumem i Vas što ne idete ni u školu ni na fakultet. Šta će Vam to. I tako ćete diplomu dobiti u nekoj garaži za malo „evrića“. Doktori da budete. A onda, uz Velikog Vođu, Vladu da vodite. Srbiju da „spasavate“. Da, da, ne brinite. Zapazio vas je Veliki Vođa. Derete se ko magarci na svakom „spontanom“ mitingu i aplaudirate toliko da vas ruke bole. Znaće On to da ceni.

Razumem i Vas što ne idete na posao. Ustvari, koji posao? Slobodnih radnih mesta ima samo u Vođinim govorima i inostranstvu. A u inostranstvu treba da se radi. Tamo odlaze samo oni koji su visoko obrazovani. Oni koji znaju da rade. A Vi niste od takvih.

Razumem i Vas što ne izlazite sa drugovima. Šta će vam oni? Oni su i tako protiv Vođe. Izdajnici. Strani plaćenici. Vazda bili.

Međutim, ne mogu da Vas razumem kako, iz dana u dan, možete da slušate silne govornike na tim skupovima. Da aplaudirate njihovim poremećinim kricima kojima veličaju Velikog Vođu. Zbog Vas, Srbije i njihovih džepova. Oni moraju. Njihovi kriminalni dosijei su u rukama Velikog Vođe. Ne mogu da biraju. Ili na doživotne robije ili za govornicu. Ali Vi… Vi još nemate kriminalne dosije… Razmislite o tome! Dok ne postane kasno…

Ne razumem, iskreno, ni kako svaki dan možete da slušate Velikog Vođu. Kako možete da slušate o tome koliko vam je dobro dok se danima vozikate nekakvim autobusima za sendvič. Kako možete da slušate o makedonskom, ukrajinskom scenariju… O (dogovorenim) napadima albanaca i muslimana (kojima je baš On dao 5 miliona evra naših para, bez pitanja). O pucnjavi i ratovima u kojima ćete Vi, tako zaluđeni, da budete prve žrtve. Kako možete…

Ne jedite te proklete sndviče. Ima nešto u njima. Možda baš onoga što se Vulinovim, državnim, automobilom prevozi sa Kosova.

Drugi april se bliži. Probajte da bar malo razmislite o svemu ovome…

On ili Vi… Budite junaci! Spasite Srbiju!