Čuli ste, ili i sami ponekad izgovorili, kako vešt političar uvek može da izbegne odgovor na postavljeno pitanje. Možda i afirmativno, ipak pre bih to okarakterisao bilo kako drugačije, nego nazvao veštinom. Pod uslovom da veštinom smatramo nešto pozitivno i opšte korisno. Naravno da nikome nije lako priznati svoju grešku ili poraz, a što je političarima izgleda veoma često nedostajuća vrlina. Uvek i svuda.
“U nauci se dešava da naučnik prihvati svoju grešku i promeni mišljenje. Ne sećam se da sam tako nešto ikada video u politici …” ,
poručuje nam Karl Segan (1934 – 1996.), američki pisac i naučnik.
Vratimo se problemu valjanosti odgovora na postavljeno pitanje.
U srednjoj školi, na času istorije dobio sam pitanje o srednjovekovnoj Bosni. Imao sam tremu, u kojoj sam, ni do danas ne znam kako, pričao o Hrvatskoj umesto Bosni. Profesor me je pažljivo saslušao do kraja. Konstatovao je da sam dobro odgovorio na pitanje, koje mi nije postavio. Bio sam dobar đak, pa nije posumnjao da je to pokušaj prevare. Ma koliko valjan, odgovor na nepostavljeno pitanje mi nije uvažio. Vidi da sam uznemiren, pitaće me drugi put.
U toku studiranja, na ispitu sam dobio pitanje na koje bi najkraći odgovor mogla biti samo jedna reč. Kao sam, spremajući taj ispit, pročitao gotovo hiljadu udžbeničkih strana, počeo sam nekim dužim uvodom. Činilo mi se da je tako bolje. Profesor je insistirao na konkretnom odgovoru. Pokušao sam da ipak još nešto kažem, pre te ključne reči. Bez uspeha. Kada sam konačno izgovorio samo tu jednu, traženu reč, zatražio mi je indeks, upisao ocenu kojom sam bio zadovoljan i prozvao sledećeg studenta. Da neko ne pomisli kako je reč o profesorskoj neozbiljnosti, moj profesor je studirao na Sorboni i bio predavač po više od deset puta na najprestižnijim univerzitetima širom sveta (Pariz, Kembridž, Boston, Čikago, Berkli, Los Anđeles, Prinston, …) Uvaženi profesor nije mi dopustio nikakvo okolišanje, i da nisam izgovorio tu jednu reč, ne bih položio ispit.
Na žalost, “vešti” političari ili nisu imali prave profesore, ili su naučeno zaboravili. Da uvek treba odgovoriti samo na postavljeno pitanje. Koliko je moguće kraće i jasnije.
