Rijaliti Srbija
Prođe nedelju dana i kusur od onog „istorijskog“ dočeka naših odlikovanih olimpijaca na čuvenom balkonu Starog dvora u „belom gradu“, našoj prestonici bez prestola, a mučnina u stomaku i gorak ukus u ustima i dalje su prisutni kod svakog dobronamernog navijača srpskog roda.
Veselili su se naši sportisti, cika i vriska čula se iz publike koja je masovno pristigla podno narečenog balkona da pozdravi svoje idole, srbovalo se uz prigodne nacionalističke i nadasve glupe novokomponovane pesme iz tzv. postkosovskog ciklusa, sve je ličilo (k’o bakin kolač) na mnoge pređašnje manifestacije tog tipa ali ovog puta zbili su se i novi i značajni momenti. Naime, uoči dočeka naših asova na pomenutom mestu širom Srbije su se održali mnogobrojni i mnogoljudni protesti protiv kopanja litijuma, notorne firme Rio Tinto, svekolikog Zapada i naše domaće a izdajničke vlasti a finale je bilo baš u Beogradu gde je impresivan broj ljudi došao da podrži borbu za vodu, zemlju, vazduh i slobodu pod kodnim imenom: Nećeš kopati!
Tako je i publika okupljena za slavlje naših dičnih sportista bila u raspoloženju koje se Srbijom kao epidemija (u pozitivnom smislu) širi mesecima stvarajući front otpora kolonijalnim namerama zlih stranaca iz belog sveta i naših kriminalaca na vlasti na čelu sa šefom mafije Oskarom koji je navodno i predsednik ovdašnje Republike.
Skandirali su okupljeni građani i građanke iz petnih žila: Rio Tinto marš iz Srbije!, nadjačavajući otužni pesmuljak one tužne popadije: Veseli se srpski rode! a što su „majstori“ sa RTS-a „vašeg prava da ne znate ništa ni o čemu što vas se tiče“ pokušali da prikriju spuštajući regler tona na ispod minimuma.
Jadnici. Budale. To jeste bruka ali i bruka i sramota pripada našim „orlovima“ i „orlicama“ koji su sve to bezobrazno iskulirali, nastavili da se vesele kao pod vašarskom šatrom, da prave selfije i klibere se kao ludi što je i razumljivo kada se zna koliku su lovu dobili za svoja sportska dostignuća u Parizu. To da su oni olimpijske medalje osvojili za Srbiju mogu komotno da okače mačku o rep. Oni su ih osvojili za sebe a ne za narod koga inače ne vade iz usta dok trabunjaju o patriotizmu uvek istim frazama koje zvuče falš.
Pokazali su da su možda veliki sportisti ali i da su definitivno mali ljudi. Malecni. Ni jednom rečju, ni pogledom ni gestom nisu podržali ljude koji su i pored sve svoje muke slali pozitivnu energiju njima tamo na pariškim borilištima, radovali se i tugovali s njima a zauzvrat dobili praznoslovlje i potpuno odsustvo empatije i ignorisanje njihovog opravdanog straha za opstanak svoj i svoje dece.
„Šampioni“ su pre izlaska na balkon Starog dvora pred razdraganu publiku popadali ničice u zagrljaj Onog čije se ime iz bezbedonosnih razloga ne pominje (prednjačili su košarkaši i vaterpolisti a ni Nole nije stajao po strani), zahvalili se njemu za doprinos u osvajanju olimpijskih odličja (?!), grlili se i ljubili sa Nepomenikom kao da im je rod rođeni, potpuno nesvesni ili baš svesni (što je još gore) situacije u kojoj se nalazi ovo društvo, narod i država ali su medalje osvojili (zasluženo), uzeli novce (stotine hiljada evara), pohvalili „cara“ , posle se kolektivno zapili u kafani, sve to objavili na društvenim mrežama kao da živimo u Diznilendu a ne u ovoj i ovakvoj Srbiji gde nas naprednjačka banda a najviše Firer lično svakodnevno lažu, kradu, varaju i medijski i izravno truju dok svojim izuzetnim podanicima (slugama režima) daju nagrade za reklamiranje Diktatora i ćutanje o svemu što boli obične ljude, sirotinju raju koja robuje, što je najstrašnije, skoro pa dobrovoljno u sopstvenoj zemlji.
Robovlasništvo je u Srbiji ukinuto još u prvoj polovini 19. veka za vreme kneza Miloša ali se izgleda sa ovim najnovijim „knezom“ vratilo na velika vrata. Hleba i igara. Veseli se srpski robe!
Piše: Dragan Karalazić