Bi, i prođe Sajam Turizma u Belome gradu.
Bi i štand TO Ljubovije.
Jeste nas mnogo koštalo budžetskog novca, ali i isplatiće se višestruko, tvrde lokalni funkcioneri, jer iz dana u dan, sve više i više turista vape za mesto u našim smeštajnim kapacitetima, kojih je, vele, takođe, iz dana u dan, sve više i više.
Mora se i treba verovati svojoj vlasti.
I ja im verujem, i ako ovako slabovid ne vidim stotine hiljada nepoznatih ljudi u našem ataru, a samo, kao kroz maglu vidim manje grupice tamnoputih.
Verujem im, i ako mi ovako nagluvom, jezik tih ljudi liči na jezik ljudi iz Azije i Afrike.
Verujem im, jer nazirem i da je Žandarmerija, u velikom broju, angažovana u turističke svrhe, da ih ugostimo kao slavske goste.
Verujem i ako mi, „zli jezici“ govore, a u to ne verujem, da je iz budžetske kase mnogo više rashoda od prihoda u stavci turizam.
Verujem im i da će me poslušati da, konačno izaberu i turističkog opštinskog inspektora, i da ga plate po procentu donetih prihoda.
Taj inspektor bi morao imati i HTZ opremu, koja bi podrazumevala i perike, lažne brade i mnogo maski, jer to zahteva priroda njegovog posla, kako bi se sakrio njegov pravi identitet, i predupredile moguće opasnosti po njega.
Pored posla uterivanja poreza za one koji ne prikazuju pravi broj turista u svojim objektima, ovaj tajnoviti inspektor bi mogao i još jedan važan posao da radi. Mogao bi da, maskiran, sa značkom – inspektor – uruči rešenja o porezu, svim stanodavcima, koji imaju prijavljene fantomske stanare – profesionalne glasače – turiste, i takse za komunalije po broju prijavljenih članova na istoj adresi.
Taj inspektor bi bio milioner, a budžetska kasa bi bila prepuna. Verujem.
Boban Smiljanić
