Resorni odbor za pravosuđe i zakonodavstvo SRBIJA CENTAR – Odgovori na pitanja Redakcije „Podrinske“
Nacrt izmena KRIVIČNOG ZAKONIKA propisuje novo krivično delo na osnovu kog bi vlast mogla da krivično goni svakog korisnika interneta zbog poziva na zaštitu ljudskih prava, zaštitu porodice, imovine, prirode, životne sredine itd.
Pojam „davanja saveta u cilju vršenja krivičnih dela“ može se tumačiti po nahođenju svakog policajca ili tužioca a to uništava imperativ pravne sigurnosti u krivičnoj materiji. I ne samo to, krivično je odgovoran i onaj ko podeli takvu poruku kao i onaj ko je svesno primi!?
Odgovor na ove nedoumice potražili smo od Resornog odbora za pravosuđe i zakonodavstvo SRBIJA CENTAR
Kako na izmene Krivičnog zakonika gledate u celini?
– Prvo bismo želeli da ukažemo javnosti da je Ministarstvo pravde predložilo, a nadležni odbor Vlade Republike Srbije prihvatio veoma kratke rokove za sprovođenje javne rasprave (predviđenih 30 dana javne rasprave, gotovo da predstavljaju zakonski minimum) o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika ali i ostala četiri Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku/Zakona o Pravosudnoj akademiji/Zakona o javnom tužilaštvu/Zakona o sudijama. Ovako nameravana zakonodavna aktivnost Ministarstva pravde, koja podrazumeva značajnu promenu dva sistemska zakona u krivično pravnoj materiji sa dodatna tri pravosudna zakona koji se tiču položaja sudija, javnih tužilaca i Pravosudne akademije zahtevala je mnogo dužu i sveobuhvatniju javnu raspravu tokom koje bi bila data prilika svoj zainteresovanoj stručnoj ali i široj javnosti da se upozna sa nameravanim izmenama, te da o istim pruži svoje mišljenje i sud.
Trajanje javne rasprave koja predstavlja vrlo važan, početni korak u zakonodavnoj aktivnosti bi morao biti srazmeran obimu i značaju predloženih promena. Svedoci smo da Ministarstvo pravde, odnosno Vlada Srbije planira da narodnim poslanicima uputi na usvajanje predmetne nacrte/predloge zakona sa velikim obimom i značajem za celokupni pravosudni sistem zemlje ali sa gotovo najkraćim periodom javne rasprave o istim tim zakonodavnim rešenjima. Sve to upućuje na zaključak, da je aktuelna vlast ponovo spremna da nam „nešto podvali ispod žita“ a to nešto su izmene i dopune zakona kojima se bitno utiče na osnovna građanska prava, Ustavom garantovana. Ovo pogotovo, ako smo svesni činjenice da se predviđa izmena Krivičnog zakonika po šesti put a Zakonika o krivičnom postupku osmi put u proteklih dvanaest godina aktuelne vlasti. Takve česte zakonodavne intervencije stvaraju pravnu nesigurnost kod građana, jer da bi pojedinac odgovarao za neko krivično delo on mora da ima svest o protivporavnosti radnje koju vrši i posledično kažnjivosti te radnje ako je izvrši ili je svesno prospusti da je izvrši u zavisnosti od zakonske formulacije bića krivičnog dela.
Ovako, ako se Krivični zakonik često menja, građanin dolazi u situaciju da često i ne zna šta je dozvoljeno a šta nije, koje radnje su kažnjive, a koje nisu, posledično, onda kod njega izostaje svest o protivpravnosti eventualnih svojih postupaka.
Smatramo da vlast pokušava da usvoji izmene Krivičnog zakonika kako bi kod građana, uz obilato korišćenje svojih tabloidnih glasila prilikom promovisanja novih zakonskih rešenja, pojačavala strah od dodatnih represija režima. Krijući se iza nekih dobrih zakonskih rešenja kao što je uvođenja veće bezbednosti za učesnike u saobraćaju, zatim i normiranje novih krivičnih dela za napade na prosvetne i zdravstvene radnike, vlast pokušava da „progura“ i odredbe koje bi mogle da koštaju zatvora svakog ko se usudi da se pobuni protiv nepravde. Odnosno, neka dobra rešenja koja su predložena predstavljaju ustvari „maskirovku“ za pokušaj, da, sada već kontraverzni novopredloženi član 343a Krivičnog zakonika bude usvojen bez puno buke i pokušaja osporavanja, kako od strane stručne javnosti i građana, tako i od strane opozicionih poslanika tokom skupštinske rasprave.
U prilog tome ide i činjenica, da je radna grupa koja je angažovana od strane Ministarstva pravde na izradi Nacrta zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, čije članove je Ministarstvo pravde krilo „kao zmija noge“, dala vrlo šturo obrazloženje za uvođenje novopredloženog člana 343 a u Krivični zakonik, dok je za brisanje člana 136 Krivičnog zakonika dato pogrešno obrazloženje, iako je radna grupa na pisanju izmena i dopuna predmetnog zakona bila angažovana tri godine. Moramo istaći da je iznuđivanje iskaza od lica lišenog slobode Ustavna kategorija, te da je članom 28. stav 3. Ustava izričito zabranjeno. Stoga smatramo, da je dodatno pogrešno obrazloženje radne grupe daje povod za brisanjem ovog krivičnog dela iz Krivičnog zakonika posledica njegove istovetnosti sa krivičnim delom iz člana 137 Krivičnog zakonika – „Zlostavljanje i mučenje“.
Mišljenja smo da predložene izmene i dopune Krivičnog zakonika ali Zakonika o krivičnom postupku preddstavljaju samo još jednu potvrdu da je aktuelni režim ušao u represivniju fazu svoje vlasti i da pod pretnjom kazni zatvora pokušava da dodatno suzi prostor za iznošenje kritičke misli protiv režima kao i da spreči, u što je moguće većoj meri, organizovanje građana da na protestima iskažu svoje nezadovoljstvo politikom istog.
Kako ocenjujete predloženi član 343a KZ, koji je izazvao najveću polemiku u javnosti?
– Pored predloga da se ukine krivično delo iznuđivanje iskaza brisanjem postojećeg člana 136. Krivičnog zakonika ovaj, novopredloženi član 343a Krivičnog zakonika – „Objavljivanje materijala kojima se savetuje izvršenje krivičnog dela“ predstavlja najsporniju planiranu zakonodavnu intervenciju Ministarstva pravde, odnosno Vlade u Krivičnom zakoniku.
Naime, novopredloženi član 343a. Krivičnog zakonika ostavlja mogućnost za različita i ekstenzivna tumačenja od strane organa koji ga u praksi budu primenjivali (policija, tužioci, sudije), što je izuzetno opasno.
Nepreciznim definisanjem radnje krivičnog dela policija i javno tužilaštvo mogli bi da krivično gone svakog korisnika interneta zbog poziva na zaštitu ljudskih prava, imovine, životne sredine i tome sl. Dalje, ovakva neodređenost u definisanju inkriminišuće radnje „davanje saveta u cilju izvršenja krivičnog dela“ je protivna jednom od osnovnih načela krivičnog zakonodavstva … sine lege certa, (zahteva da delo i sankcija budu jasno određeni) koje predviđa da prilikom normiranja, zakonodavac mora krivično – pravnu normu što je više moguće odrediti uz izbegavanje korišćenja tzv. generalnih klauzula. Bojimo se da ovakva formulacija ostavlja sutra prostor policijacu i javnom tužiocu da „davanje saveta“ tumači po svom nahođenju, a to uništava imperativ pravne sigurnosti u krivičnoj materiji. Dodatni problem sa novopredloženim članom teškoća utvrđenja pretpostavljene namere budućeg učinoca da isti „daje savete“ u cilju izvršenja nekog krivičnog dela. Vrlo teško će pravosudnim organima biti da utvrde motiv učionioca dela, da li on vršeći radnju „davanja saveta“ istu vrši „u cilju izvršenja krivičnog dela“.
Da pojasnimo ovo kroz jedan primer: „Lice A objavi na sredstvima informacionih tehnologija opis hemisjkog procesa i spisak supstanici na osnovu kojih se dobija cijanovodonična kiselina…“ . Postavlja se pitanje da li je lice A objavljivanjem tog sadržaja počinilo krivično delo jer navedena kiselina može da se koristi za hemijske oglede (dakle u naučne svrhe) a može i kao otrov. Dakle, kako ustanoviti cilj koje je lice A imalo prilikom vršenja opisane radnje?
Isto tako u stavu 3. novopredložene odredbe inkrimiše se i pristupanje preko sredstava informacionih tehnologija materijalu koji sadrži informacije kojima se daju saveti u cilju izvršenja krivičnog dela.
Ponovo, putem prostog primer pojašnjavamo svu problematičnost ove norme: Lice A je znatiželjno po svojoj prirodi a naročito za oblast tehnologije proizvodnje baruta i s tim u vezi on sa interneta čita razne članke i sadržaje na tu temu. Pored ostalog on može naići na sadržaj koji tačno opisuje proceduru i detaljno nabraja supstance koje je potrebno nabaviti za proizvodnju baruta. Znatiželjno lice A to pažljivo pročita ali ono zna da je proizvodnja baruta u kućnim uslovima strogo zabranjena jer predstavlja krivično delo iz člana 348 Krivičnog zakonika te on nikako ne ide dalje od čitanja članka, „kako napraviti barut“. Da li je u tom slučaju lice A, čitajući navedeni sadržaj na internetu počinilo krivično delo iz novopredloženog člana 343a stav (3) Krivičnog zakonika?
Uvažavajući sve napred izneto, opravdano se postavlja pitanje i u javnosti već provejavaju opravdana pitanja ali i zebnja da li će sporna novo predložena odredba Krivičnog zakonika služiti za buduće „zakonito“ privođenje i u potom sprovednom sudskom postupku, kažnjavanje građanskih aktivista, što bi predstavljalo nastavak, sada u mnogo grubljem obliku, represeivne faze vladavine režima.
Aleskandar Vajagić, predsednik RO za pravosuđe i zakonodavstvo