SAOPŠTENJE ZA MEDIJE
Ukoliko skorije ne postane članica Evropske unije i to članstvo ne iskoristi za svoj ekonomski rast, Srbija rizikuje da postane „starački dom“ Evrope, rekao je osnivač Centra za evropske politike, Nebojša Lazarević, na događaju „Koliko košta (ne)biti članica EU?“ koji su Centar za evropske politike i Delegacija Evropske unije u Srbiji organizovali u četvrtak, 27. maj 2021. godine.
Srbija, u proseku, dobija oko 200 miliona EUR iz pretpristupnih fondova Evropske unije. Potencijalno članstvo Srbije u Evropskoj uniji donosi sa sobom velike političke, pravne i ekonomske promene, finansijske koristi, ali – i troškove. Tako će, taj iznos, kada postane članica, biti oko osam puta veći. Međutim, tada će Srbija imati i trošak „članarine“ u EU – oko 1% svog budžeta. Za razliku od fondova, čiji iznos zavisi od toga koliko je jedna zemlja u stanju da potroši, trošak je – fiksan. Trenutno, Srbija ne uspeva da potroši ni novac iz pretpristupnih fondova, pa je pitanje da li će ona imati ekonomske koristi od članstva ili će biti na gubitku.
„Trošenje sredstava iz fondova se pokazalo kao problem u svim zemljama Centralne i Istočne Evrope,“ rekao je osnivač Centra za evropske politike, Nebojša Lazarević, na događaju. „Međutim, zemlje su posle nekog vremena počele da uče, i sada imamo primer Poljske koja troši više od 100% fondova, tj. povlači iz fondova koje druge zemlje ne potroše.“
Prof. dr Mojmir Mrak sa Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Ljubljani složio se da je ovo važno pitanje na koje svaka zemlja u procesu pristupanja mora da obrati pažnju. „Sada, kada niste članica, finansijski gledano, ne gubite ništa, a dobijate koliko uspete da povučete. Kada postanete članica, imate fiksni gubitak, a dobitak je onoliko koliko uspevate da potrošite – što nekad može biti i manje nego ta članarina. Onda ste na gubitku time što ste u Evropskoj uniji,“ rekao je Mrak.
Međutim, treba voditi računa i o oportunitetnom trošku toga što Srbija nije članica, rečeno je na događaju. „Troškovi toga što zemlje Zapadnog Balkana još uvek nisu članice EU su velike – u proseku, građanin Zapadnog Balkana je u prethodnih sedam godina ,dobio’ 500 EUR godišnje od EU, po glavi stanovnika, dok je kod prosečnog građanina Hrvatske taj iznos oko 5.000 EUR – deset puta veći,“ rekao je Dušan Reljić, direktor briselske kancelarije Nemačkog instituta za međunarodna i bezbednosna pitanja (SWP).
Reljić je dodao i da je na prostoru bivše Jugoslavije primetan pad podrške demokratiji, a da to predstavlja plodno tle za korupciju i rast autokratije, pa je u tim uslovima „mnogo teže raditi na pristupu Evropskoj uniji“.
Kada govorimo o troškovima, treba da vodimo računa i o ljudskim, ne samo o finansijskim troškovima, rekao je. „Veliki broj mladih, vrednih i obrazovanih ljudi, je ili otišlo iz zemlje ili razmišlja o odlasku. Taj odlazak će, kada budemo članica EU, biti još lakši. Međutim, to da li će se trend odlaska nastaviti je isključivo na nama – da li planiramo da samo ,životarimo’ na evropskoj pomoći ili da članstvo iskoristimo za svoj ekonomski razvoj,“ rekao je Lazarević.
Reljić je dodao i kako je „u celom svetu normalno da deca žive bolje nego što su živeli njihovi roditelji – ali, niko ne može to da kaže u Srbiji. Deca žive bolje samo ukoliko se isele odavde,“ rekao je Reljić.
Lazarević je dodao kako članstvo u Evropskoj uniji može da se uporedi sa članstvom u skupoj teretani – obavezni ste da plaćate visoku cenu članarine, ali ukoliko vi ne iskoristite njene beneficije, krivica toga što ste na gubitku je samo na vama