Humoreskica
Proleće stiglo uveliko, pa na sve strane cvetaju protesti nezadovoljnog naroda. Umesto da se dozove pameti i stane na loptu, vlast ne popušta, već tera po svome. Sve je više nasilja na ulicama, pa se povodom toga pre neko veče u kafani „Kod Ace Pljačke“ iskupilo poznato društvance da razmotri novonastalu situaciju:
– Gospodo seljaci i ostale drugarice i drugovi, drago mi je da se stanje u zemlji polako smiruje i dovodi u red – prvi se po običaju javio Miloje.
– O čemu ti to pričaš, crni Miloje? – upita Milisav.
– O normalizaciji stanja u našoj zemlji. Bio sam na velikom mitingu u našoj prestonici i precednik je rekao da je kraj blokadama i neradu i da moramo da se vratimo na svoja radna mesta, a đaci i studenti u škole i na fakultete – odgovori Miloje.
– More, Miloje, precednik je govorio i da nadstrešnica nije rekonstruisana, a bila je! Rek`o je onomad da je video ona dva minuta sa naplatne rampe u Doljevcu, pa ih je sakrio, rek`o je i da će kompletni idioti koji su rušili Savamalu biti pohapšeni, pa od toga nije bilo ništa! Govorio je da litijum neće biti kopan, pa se, čim su prošli izbori popišmanio, i sad bi da ga proda strancima radi održanja na vlasti. Puno toga je taj tvoj precednik obeć`o i rek`o, pa masno slagao – odvrati Milisav.
– Video sam kako je u prestonici ispred skupštine izgledao taj tvoj miting, Miloje, gde si sigurno jeo pljeskavice i palačinke, a gde si otiš`o naručenim autobusom, dok naša pametna deca, studenti marširaju Srbijom i voze se biciklom čak do Srazbura po pravdu za sve nas, pa i za tebe Miloje. Taj vašar sa onim belim šatorima i ogradama oko skupštine prevaziš`o je i ovaj naš vašar u Šapcu. Samo, na naš vašar ljudi dolaze svojom voljom i svojim prevozom i na njemu troše svoje pare i ostaju koliko oni žele. To je velika razlika – ubaci se Krstivoje.
– U pravu si Krstivoje: Zbog vašara koje ova vlast pravi već više od jedne decenije, pravi vašari su počeli da gube na značaju. Ne mogu da izdrže konkurenciju, jer u onom vašaru koji vlast organizuje vraća se na velika vrata cirkus u kome se zna ko je glavni klovn – reče Sreten, a na njegove reči svi se kiselo nasmejaše.
Jedino je deda Pantelija bio ozbiljan, jer stanje u zemlji nije uopšte za tu vrstu emocije.
Rade Đergović