Humoreskica
Nekada smo sa nestrpljenjem čekali kada će u naš grad stići vašar i kada će na njemu biti podignuta cirkuska šatra. Bila su to divna, davna vremena, kada se znalo šta ko u cirkusu radi.Svaki učesnik cirkusa je imao svoju tačku, koju je besprekorno izvodio, na opšte zadovoljstvo publike, koja nije štedela dlanove. Danima smo prepričavali utiske sa vašara, gde se pored cirkusa moglo videti još mnogo čudesa. Vremenom su se vašari sa periferije gradova preselili na televiziju, gde ih imamo svakoga dana od 0 – 25 časova. Taman toliko, koliko naš šerif radi već duže od jedne decenije. Da bi cirkus i van šatre funkcionisao besprekorno, pobrinule su se TV sa nacionalnom pokrivenošću, kako bi svaki građanin u šerifovom okrugu mogao svakodnevno da gleda akrobate, dresere, gutače plamena i demokratije, ukrotitelje lavova, tigrova, slonova i političkih neistomišljenika i naravno, klovnove, kojima se šerif okružio u izobilju. Direktor i vlasnik cirkusa skoro svaki dan se „istorijski“ obraća cirkuskoj publici, pričajući joj bajke. Kad izađe iz studija, krene po okrugu, gde ga autobusima uz sendviče i sokove prati verna publika, jer vašar mora da se neguje kao narodna tradicija.A i cirkus je narodu neophodan radi očuvanja duha. Ako vašar nije stigao u vaše mesto, razmislite za koga treba da glasate na sledećim izborima.
Rade Đergović
