Šabačko pozorište: Kad direktorka ne zna gde je došla
U utorak uveče u Šabačkom pozorištu odigrana je kultna predstava „Ćelava pevačica“ u režiji Nikite Milivojevića koja je na repertoaru već trideset i jednu godinu. Predstava je odigrana posle jednočasovnog štrajka upozorenja šabačkih glumaca, za koji vrla i pedantna direktorka navodi da je treći po redu i da je nezakonit, koji su taj sat štrajka iskoristili da razgovaraju sa publikom i da ponovo skrenu pažnju na probleme koje imaju. Pročitano je i pismo podrške reditelja predstave a u emotivnom i inspirativnom govoru nekadašnji „upravitelj“ pozorišta, Zoran Karajić, objasnio je ulogu diraktora i šta on treba da radi.
A sama atmosfera u sali je bila nekako svečarska. Predstavi su prisustvovali brojni poznati glumci, na čelu sa legendarnim Tikom Stanićem, i pozorišni radnici iz mnogih srpskih pozorišata koji su na taj način pružili podršku šabačkim, kolegama a na transparentu koji su raširili nakon predstave pisalo je „Vaša borba je naša borba“!
Direktorka Aleksandra Delić, koja je to postala uprkos peticiji i protivljenju zaposlenih odbija da razgovara i preti disciplinskim postupkom.
U otvorenom pismu, štrajkački odbor podseća da je štrajk „prekid rada koji zaposleni organizuju radi zaštite svojih profesionalnih i ekonomskih interesa po osnovu rada“ i da Zakon o štrajku ne ograničava koliko puta zaposleni mogu ovo pravo da koriste.
„Skrećemo pažnju upravi da prestane sa pretnjama zaposlenima i najavama opstrukcije štrajka i da nadalje ne izvrće veoma jasne Zakone, jer će u suprotnom sindikat biti prinuđen da pokrene odgovarajuće postupke protiv poslodavca“, kažu štrajkači kojih od 31 člana pozorišta ima 21, i podsećaju „poslodavca i osnivača da su obe strane po objavljivanju štrajka dužne da odmah pristupe pregovorima u vezi sa štrajkačkim zahtevima“.
Zaposleni traže da direktorka povuče izmene Pravilnika o sistematizaciji kojim je ugasila četiri radna mesta (krojača, garderobera, dekoratera i organizatora programa) a otvorila dva nova za kojima, smatraju, ne postoji potreba u pozorištu (scenografa i dramaturga). Traže i da Jelenu Ivetić organizatorku, koju je otpustila po tom Pravilniku, vrati u radni odnos ali i da se direktorka razreši dužnosti.
Problemi u Šabačkom pozorištu nastali su onog trenutka kada su se i glumci Šabačkog pozorišta pridružili pozivu svojih kolega iz srpskih pozorišta i javno podržali studentske proteste i njihove zahteve. A hod po mukama Jelene Ivetić nastupio je onog trenutka kada je i Ona to isto učinila na svom fejsbuk profilu.
Šabačka, napredna, vlast u strahu da se za to ne čuje u Bogradu naređuje snishodljivoj v.d. direktorke, Aleksandri Delić da „bunt“ suzbije. I Ona to pokušava da uradi na diletantski načina a sve ono što se potom dogodilo ući će u istoriju.
Naravno, kad se na ozbiljno rukovodeće mesto postavi dezorijentisana osoba, bez rukovodećeg iskustva, bez ugleda, autoriteta, karaktera, morala onda je potpuno normalno da se ovo događa. Jer, Aleksandra Delić nikad neće i ne može shvatiti da posao direktorke nije u tome da čuva vlast od glumaca nego da je obrnuto.
Šabačko pozorište je, verovatno, jedno od najstarijih pozorišta u zemlji u kojem najmlađa glumica ima 37 godina. I, kao reče Strahinja Barović: „Imam preko četrdeset godina a još igram dete u predtavama“!? I, umesto tim problemima da se Aleksandra Delić bavila jer, očito, ima „debelu zaleđinu“ i da u ustanovi u kojoj „ne zna da li je pošla ili došla“ pokuša da ostavi neki pozitivan trag ona se opredelila da bude ponizni sluga primitivcima i prostacima.
Takođe, Aleksandr Delić bi trebala da shvati da glumci čine pozorište a ne direktorka. I što pre to shvati biće bolje i njoj i Šabačkom pozorištu. Ali i da ukapira da se u Srbiji, a samim tim i u Šapcu, stvari brzinski menjaju i da vrlo lako može da se desi i da ovaj njen, sadašnji, „protočni mentor“ može vrlo brzo da izgubi moć a onda biće „kuku lele“!
Sumnjam, takođe, da će joj i njen „izvorni“ mentor, „JUL je kul“ kao i onaj Harambaša, demokratski mentor, moći i hteti da pomognu. Sveto (mentorsko) „trojstvo“ je ispunjeno pa teško je očekivati da će biti i četvrtog. Zato Aleksandra Delić traži, dok još možeš, neko „mirno“ radno mesto i beži, dovoljno si se ljudima zamerila. Za sve ove godine.
Ivan Kovačević
