Da, moramo se složiti da se ove nepogode koje nam se ovih dana događaju ne mogu kontrolisati. I to je u redu. Međutim sve drugo nije. Nije u redu ponašanje onih koji bi prvi, u ovim okolnostima, trebali da priskoče ugroženima u pomoć. Ne samo zbog empatije već i zbog toga što su za to plaćeni.
U našu Redakciju stiže bezbroj vapaja ljudi koji su prepušteni sami sebi. Evo jednog od tih:
Pozdrav
neznam više kome da se obratim za pomoć. Ja sam Milan Jovanović selo Skupljen opština Vladimirci. Naime već dva dana i tri noći nemam struju i ako sam prijavio kvar elektro distribuciju Vladimirci niko nije došao pa sam se obratio el distribuciju Šabac našata oni kako kažu nisu nadležni, ponovo sam zvao distribuciju Vladimirci ali opet niko nije došao da reši problem tako da već dva dana i treću noć nemamo osnovne uslove za život niti može supruga kuvati ručak deci niti natočiti vode za piće
Zar ovo nije sramota? Zar zbog ovog neko ne bi trebalo da odgovara? Ili bar iz moralnih razloga da ponudi (ne podnese) ostavku na fuinkciju (posao) koji obavlja.
Zar je toliko teško otići do te porodice i bar im objasniti šta se dešava ako već niste sposobni da otklonite kvar. Lepa i topla reč ništa ne košta.
Reći: „Sram vas bilo“ sumnjam da bi pomoglo. Odavno vi sramote više nemate.
Mada, razmišljam: „Možda smo mi sve ovo i zaslužili“
Ivan Kovačević