Jedno lepršavo pitanje:
Ko li je odgovoran kako nam protiču ti nezaboravni dani – maturska ekskurzija, kao i poslednji nastavni dan u završnoj godini, simbolični završetak toliko važnog i lepog perioda u životu svakog mladog čoveka? Mislim da su to sami učenici, njihovi roditelji, profesori i Ministarstvo prosvete.
Možda ne tim redosledom, ali su svi navedeni neizbežno delom odgovorni. I trebalo bi ih institucionalno priupitati šta misle o ovim događajima. Zajednice učenika, Savete roditelja, Nastavnička veća, Ministarstvo. Kako da ti dani prođu još lepše i svečanije i budu zauvek istinski deo naših najlepših uspomena?
Ne bih išao u navođenje svih situacija koje bi pravilnikom trebalo regulisati, verujem da smo ih svi potpuno svesni. Za shvatanje ozbiljnosti problema možda je dovoljno samo jedno pitanje, na koje mi je ukazao kolega koji odlično poznaje i mnogo voli posao kojim se bavi. Pitanje glasi: Koliko traje radni dan razrednog starešine koji je poveo svoje đake na ekskurziju?
Pojasniću, mada je mislim očigledno. Posle celodnevnog vaspitno – obrazovnog programa sledi zabavni deo. Odlazak u diskoteku, a po povratku u hotel – ko će sad da spava? Pa naša omladina i običnim danima kreće u provod veoma kasno, po nekadašnjim merilima. A tek na ekskurziji. Sve je to lepo, ali vratimo se početnom pitanju. Sve da je i neko drugi dežuran, svaki razredni starešina trebalo bi da vrati sve svoje učenike, žive i zdrave. Dakle, radni dan razrednog starešine je 24 sata. Pet, šest dana, koliko traje maturska ekskurzija. A ako on to ne može da izdrži i pored želje da se učenicima ništa ne uskrati?