Rijaliti Srbija
Pregurasmo i Uskrs i ove istorijske godine i još smo tu. Vaistinu!
A uskrsnuće nacije i društva nam tek predstoji. Naprednjački režim i Nepomenik ne odustaju od svoje politike nasilja, laži i obmana i guraju narod i državu navodno u nekakav „novi“ Pokret a zapravo u stari radikalski ambis. Ne daju vlast ni po koju cenu što je i realno gledajući iz njihovog ugla jer imaju tako mnogo da izgube.
Gubitkom vlasti i moći koju odatle crpe izgubili bi ne samo materijalna bogatstva koja su stekli pljačkom narodnih para već, sasvim je izvesno, i slobodu. I zato se svi ti razbojnici, presvučeni radikali, fašisti i bašibozuk i drže svog Vođe kao pijan plota jer ako on padne svi odoše u 3LPM.
S druge strane, studenti pumpaju sve upornije, kreativni su i hrabri, biciklima su bili do Strazbura a sada pripremaju trčanje do Brisela, blokiraju RTS gde je nastalo pravo rasulo, rukovodstvo se zavuklo u mišiju rupu, informativni program im se sveo na jednu izanđalu spikerku a Nenadležni ih brani i napada istovremeno u svom stilu podvojene ličnosti koja je potpuno izgubila bilo kakvu vezu sa realnošću. Situacija je tesna i neizvesna.
Vaistinu!
Jedan od gradova gde je energija otpora okupatorima najslabija, Čivijaška Republika, pokušava da svoju sramotu opere preko srednjoškolaca koji peške kreću put Novog Sada u znak podrške studentima i njihovim zahtevima. A ti zahtevi se samo gomilaju iako se svode na jedan: vlast mora da odstupi i prizna da je nesposobna da reši krizu i povrati normalnost u državi i društvu a da neki drugi ljudi krenu da menjaju postojeće neizdrživo stanje, nekorumpirani, profesionalni, sa pravim diplomama i bez partijskih iskaznica, patriote bez busanja u grudi i zaklinjanja u domovinu dok trpaju pokradene novce u džepove kao ova novoradikalska razbojnička družina koja nam siše krv evo 13-a godina.
Izgleda da se tom zlu nazire kraj. Vala, i bilo je dosta i previše.
Vaistinu!
E, sad treba biti pametan i strpljiv. Studenti to mnogobrojnim primerima pokazuju kao i određeni broj građana i građanki na protestima širom naše zemlje ponosne ali potrebno je da se i mnogi drugi dobri, pošteni i oslobođeni straha priključe opštoj pobuni protiv naprednjačkih skakavaca koji su nam pojeli dobar deo života i da ih oteramo u ropotarnicu istorije.
Volim ovu izreku i zato ću je i na ovom mestu, opet, viknuti: Ko se usudi – pobeđuje!
Vaistinu!
Piše: Dragan Karalazić
