Jelena Tovarović, doktor psiholoških nauka
Jelena Tovarović doktorirala je na odseku za psihologiju u februaru ove godine, a pored te, ima i master diplomu iz engleskog jezika. Članica je Upravnog odbora Udruženja paraplegičara Mačvanskog okruga. Želja joj je da radi kao predavač na fakultetu, te se po završetku studija posvetila aktivnom traženju posla, ali i naučno- istraživačkom radu.
-Uvek mi je bio san da završim psihologiju, a profesorka u srednjoj školi mi je pomogla da se usmerim još više ka tom cilju. Nakon nezgode na bazenu 2004. godine posle koje mi se život promenio, upravo zahvaljujući psihologiji otkrila sam samu sebe i naučila da se suočim sa određenim problemima na pravi način. Pored toga, smatram da je i veoma interesantna kao nauka. Engleski jezik sam volela od osnovne škole i mnogo mi je pomogao kasnije u izučavanju strane literature, objavljivanju naučno- istraživačkih radova u oblasti psihologije u američkim časopisima. Na taj način sam povezala ta dva interesovanja – objašnjava Jelena, koja je doktorsku disertaciju na temu „Povezanost identiteta, samopoštovanja i osobina ličnosti: pitanje svodljivosti“ odbranila 19. februara.
Najviše naučno-istraživačkih radova objavila je na temu psihologije individualnih razlika i psihologije ličnosti.
-Završila sam i transakcionu analizu koja predstavlja psihoterapiju, tako da prilično pomaže u odnosu i komunikaciji, interakciji sa drugim ljudima, to je neka osnova i praktična primena psihologije. Kasnije sam se više interesovala za naučno- istraživačke radove i statistiku, delom možda i zato što je moj otac u oblasti programiranja. Situacija sa kovidom odredila je da se mnogo istraživačkih radova usmerava na ispitivanje uticaja na anksioznost i panične napade. To je, na primer, jedna zanimljiva oblast koja bi mogla dalje da se proučava, ujedno i samopoštovanje, kako da steknete dalje društvene odnose i kontakte nakon izolacije. Trenutno sam u fazi objavljivanja rada koji validira instrument za proveru samopoštovanja. Praktična primena podrazumeva načine kako bi osoba mogla da utiče na više nivoe samopoštovanja ili da smanji anksioznost, da ima manje paničnih napada, a tu na scenu dolazi psihoterapeut- objašnjava Jelena.
U Udruženju paraplegičara Mačvanskog okruga je od 2006. godine, a sada je i članica Upravnog odbora. Ističe da su tokom prethodnog perioda poštovali sve preporučene protivepidemijske mere.
-Nismo drugačiji do drugih, pridržavamo se svih propisanih mera, okupljamo se u ograničenom broju kad je to neophodno. Zajedno donosimo odluke koje doprinose svima- i članovima udruženja i zajednici. Slaviša Savić kao sekretar odlično obavlja posao i na raspolaganju je našim članovima za sve što im je neophodno. Neke aktivnosti jesu uskraćene, turniri, okupljanja, na to ne možemo mnogo da utičemo. Ranije sam i sama bila na nekoliko takmičenja iz stonog tenisa, ali nakon što sam upisala doktorske studije, stoni tenis je, kao i bilijar, postao hobi kod kuće, jer zbog obaveza nisam mogla toliko da putujem na takmičenja – ističe ona.
Savetuje da u situaciji u kojoj se svi nalazimo skoro dve godine i koja neminovno utiče na mentalno zdravlje svako pronađe ono što ga najviše interesuje i da na tom putu istraje.
-Kroz dobru organizaciju rada može se postići sve i time i motivacija za dalje usmerenje. Ukoliko se usredsredite na razne aktivnosti i smisleno ih organizujete, možete da očuvate i mentalno zdravlje pored fizičkog. To je jedina mogućnost, raditi produktivno uz podršku porodice i prijatelja- nemamo ništa drugo na šta možemo da se oslonimo. Naravno, ukoliko je osobi potrebna neka pomoć, ukoliko je u krizi, treba da se obrati stručnjacima kao što su psihoterapeuti – navodi Jelena.
Kvalitetno ispunjeno vreme pruža zadovoljstvo, a svako je kreator sopstvenog dana. Mnogo članova Udruženja paraplegičara okreće se kreativnim aktivnostima, što preporučuje svima.
-Neki prave majice, odeću, jedan član pravi kućice od šibica, tako da su svi svoje vreme iskoristili na pravi način. Čovek treba da nastoji da bude kreativan i usmeri se ka tome. U suprotnom, šta bi drugo radio osim da sedi u kući, gleda u prazninu i rizikuje da ga to odvuče u neželjena razmišljanja. Treba pronaći pravo interesovanje i usmeriti se ka tome, da li je to čitanje knjiga, umetnost, kreativnost, vreme provedeno sa kućnim ljubimcima, to je jedino što može da okupira čoveka u ovim vremenima – smatra Jelena, kojoj je upravo podrška porodice bila ključna da istraje u životu i u zahtevnom školovanju.
-Bilo je prilično teško i naporno do samog kraja studija, ali podrška i pomoć porodice pre svega, kao i prijatelja, samo su mi dali snagu da nastavim dalje i da se borim, iako sam se u nekim momentima preispitivala i razmišljala da li je to mogu. Nisam htela da odustanem, jer granice ne postoje i svako treba da ima dovoljno motivacije da postigne svoj krajnji cilj, ambiciju koju ima u životu- podvlači.
Njen cilj je jasan, pa se odmah po završetku doktorskih studija prijavila na sajtove za zapošljavanje, gde aktivno traži posao prateći konkurse. Ta potraga i dalje traje, ali će istinska posvećenost traganju sigurno uroditi plodom i biti krunisana ostvarenjem želje da predaje psihologiju na fakultetu.
Dragana Dimitrijević