Dragi moji,
sve je izvesnije, da ova naša Srbija baš nikako nema sreće. Da ima sreće, bilo bi i pameti, da u ovoj današnjoj situaciji, koja je na ivici da preraste u veliki požar, mudrost i tolerancija, na kraju pobede. Da se pogase sve vatre i predupredi svaki mogući sukob. Ali ne, kao da svi politički akteri, oni na vlasti, rade upravo suprotno, pa pokušavaju da žar zagase benzinom. Zašto je to tako? Nije teško dati odgovor, ali jeste izuzetno teško ponuditi rešenje.
Svaka vlast, a to nije pitanje života i smrti, već pitanje razvoja društva i odnosa u ma kom društvu, ima svoj početak i svoj kraj. Dolazak i silazak sa vlasti su normalni procesi… takoreći prirodni, jer je svako od nas promenjiv, niko nije rođen da bude večit i nezamenjiv… Bog je tako odredio… I naravno, kada svi znamo da je to tako, po toj matrici bi morali i da se ponašamo. Privremeni smo… ograničeni. Niko nije večan.
I tu sada dolazimo do toga, da je zapravo na vlastima, i onima koji je predstavljaju, personifikuju, odgovornost zbog svih procesa koji se u društvu dešavaju i prete da ga uruše. Protesti studenata na više desetina Fakulteta širom Srbije, su potencijalno žarište, koje može da preraste i otme se svakoj kontroli, jer studenti, imaju svoje roditelje, rodbinu, dede, braću, ujake, stričeve… a svako od nas je najslabiji i najosetljiviji na svoju decu. Šta sprečava vlast da ispuni zahteve studenata? Ako je sve čisto i bez elemenata korupcije, ne vidim nikakav problem. Dokumentacija i ugovori o rekonstrukciji Železničke stanice u Novom Sadu, moraju izaći na svetlost dana i postati dostupni javnosti. Jer, u suprotnom, rađa se sumnja o manipulacijama i korupciji koju su glavom platili građani u Novom Sadu…
Studenti, mladost Srbije, su po nekoj definiciji, uvek u pravu, pa je svakom mislećem čoveku nejasno, zašto, zbog čega i iz kojih razloga i motiva, se vlast ignorantski ponaša prema njima, još pokušava da ih medijski prikaže nekim inostranim plaćenicima, slugama razjedinjene i nejake srpske opozicije, kada je potpuno jasno i vidljivo i slepom, da su studentski protesti zapravo vapaj mladih i obrazovanih, onih koji tek treba da stupe na veliku i značajnu životnu i profesionalnu scenu… to je njih krik za spas Srbije… Smeštajući mladost i lepotu Srbije, u okvire profiterstva i nekakvih šićardžijskih ustupaka i dobitaka, vlast pokazuje da je nedorasla situaciji, da joj je vreme isteklo i da treba da pokaže onu vrstu odgovornosti koja je za vršenje vlasti potrebna… Pri tome, nema značaja pitanje koje lebdi Srbijom, kao nekakav duh: „ko će ih zameniti, ima li boljih, ko je taj koji može da bude na čelu Srbije danas“ i slične spekulacije? Ionako, veliko je pitanje, a odgovor svi naslućujemo: da li mi kao Narod, još uvek možemo da biramo svoju vlast i one koji će da upravljaju zemljom, ili ne… Razmislite dobro o ovome… “STUDENTI SU“, to je i onaj Tito svojevremeno, one 1968.g. rekao, „U PRAVU“… a vlasti, vlasti dolaze i prolaze… zar ne…
Sve Vas volim i pozdravljam.
