Katarina Pantelić, Pavlova mama
Katarina Pantelić mama je desetogodišnjeg Pavla, učenika trećeg razreda Osnovne škole „Jevrem Obrenović“ i korisnika usluge lični pratilac, koja, ističe, njemu mnogo znači. Usluga je namenjena deci kojoj je potrebna podrška tokom obrazovno- vaspitnog procesa, a Ena Ćetković, studentkinja na Učiteljskom fakultetu u Beogradu, dodeljena mu je na konkursu raspisanom ove godine.
Pavle je prevremeno rođen, u sedmom mesecu trudnoće, zbog čega su nastupile posledice, kao što su problemi u komunikaciji sa okolinom, što mu je otežalo normalan život i školovanje.
-Veoma smo zadovoljni saradnjom i podrškom koju Ena pruža Pavlu. Tokom perioda onlajn nastave nismo koristili tu uslugu, čime je mnogo izgubio, budući da su socijalizacija, viđanje sa drugim đacima i boravak u školi potrebni. Enino prisustvo znači, jer mu pomaže da održi pažnju na časovima i bolje prati nastavu. Zaista mu odgovara njeno društvo, jer ga podstiče i na bolju komunikaciju sa drugarima u školi, što je za njega veoma važno- navodi Pantelićeva.
Kaže i da su ranije koristili uslugu ličnog pratioca, te da se pokazalo da je vrlo važno da osoba koja radi sa decom bude adekvatno obučena, ali i da njeno strukovno opredeljenje ima veliki značaj.
-Koliko znam, te obuke su jednodnevne ili dvodnevne, što je po mom mišljenju nedovoljno, naročito ako osoba koja ih pohađa nije učiteljske ili neke struke koja je iz oblasti psihologije, zdravstva ili socijalne zaštite. Ako je konkurs takav da ne zahteva predznanje iz ovih oblasti, onda bi te obuke ipak trebalo da traju duže i budu sveobuhvatnije – smatra Pantelićeva.
-Voleli bismo da usluga počne sa realizacijom kada je planirano, ali, nažalost, to nije uvek slučaj, pa dolazi do nepredviđenih odlaganja. Problem je i što su plate ličnim pratiocima niske, što utiče na motivaciju ljudi da se prijavljuju ili eventualno zadrže u tom poslu. Za nas kao porodicu je to velika olakšica, jer u ovom trenutku imam i bebu koja zahteva pažnju- kaže Pavlova mama.
Pavle je ranije putovao u Ukrajinu na tretman matičnim ćelijama, koji je trebalo da donese poboljšanje u njegovom svakodnevnom funkcionisanju. Mama Katarina ističe da je on dobro dete koje voli da se druži i da komunicira sa okolinom, ali da često za izražavanje tih emocija nedostaje reči. Redovno ide na logopedske i defektološke tretmane, ali i prijatno okruženje njegovih vršnjaka, kao i dobar, posvećen lični pratilac kakvog sad ima, igraju veliku ulogu u tome da se iz dana u dan oseća bolje i vodi kvalitetniji život.
D.Dimitrijević