Predavanje u Narodnom muzeju Šabac
U Narodnom muzeju Šabac u ponedeljak, 16. decembra, održano je predavanje „Prelazak preko noćnog mora: uvod u umetnost Marine Abramović“ u okviru ciklusa „Širimo znanje“ koji ta ustanova kulture realizuje od marta ove godine. Istoričarka umetnosti i vršilac dužnosti direktora Narodnog muzeja Šabac Nela Tonković govorila je o umetnici koja je u svetsku istoriju umetnosti ušla baveći se performansom i već decenijama pomera granice tog umetničkog medija.
Performans kao umetnička forma
Izložba njenih dela u beogradskom Muzeju savremene umetnosti, koja je u toku, povod je da se posetioci šabačkog Narodnog muzeja zainteresuju i bolje upoznaju sa radom te velike umetnice. Predavanje je skrenulo pažnju na same početke njenog umetničkog rada, na period u kojem je performanse izvodila sa svojim životnim i umetničkim partnerom Ulajem, ali i na nekoliko poslednjih radova koji su pobudili pažnju publike savremene umetnosti na globalnom nivou.
-Govorimo o savremenoj umetnosti, performansu kao umetničkoj formi i svemu što je doprinelo da Marina 2010. godine bude peta na listi 100 najmoćnijih ljudi u svetu savremene umetnosti. Uvod u njeno stvaralaštvo će, nadam se, zainteresovati publiku da nešto malo više i sama istraži ili da pita u vezi sa savremenom umetnošću i performansom i da se polako otisne u istraživanje savremenosti. Savremena umetnost je medijski zastupljena, sve češće nas okružuje, savremena vizuelna kultura je deo toga, ali bih se uvek zapitala koliko je ona dovoljno objašnjena. Treba uvek imati na umu da se ona ponekad veoma teško tumači i da je potrebno raditi stalnom približavanju, komunikaciji i svemu onom što je zadatak i muzeja i galerije, objašnjavati iznova zašto nešto danas jeste umetnost- naglasila je Tonkovićeva.
(Ne)opravdane privilegije
Bez ikakve sumnje, smatra istoričarka umetnosti, Abramovićeva jeste jedina umetnica sa područja bivše Jugoslavije koja ulazi u svetsku istoriju umetnosti 20. i 21. veka.
-Ona je u potpupnosti prihvaćena, kako od strane galerija, kritičara, umetničke publike- svih koji čine sistem i svet umetnosti danas. Osporavanja su opravdano vezana za to kako je njena izložba stigla do nas i kako je ta izložba privilegovana u odnosu na sve druge projekte, ne samo pve, već i proteklih deset godina u ovoj zemlji. Tu možemo debatovati i možemo slobodno reći da to nije dobar pristup. Njena vrednost kao umetnice je neupitna- podvukla je direktorka Narodnog muzeja Šabac.
Rad Abramovićeve visoko je vrednovan: ne samo da je prva umetnica iz područja performansa kojoj je organizovana retrospektiva u njujorškom Muzeju moderne umetnosti, već je od svojih početaka u beogradskom SKC-u do danas prešla put vrednovanja i prihvatanja od strane kritike, istorije umetnosti i muzejskog sistema.
D.Dimitrijević