Izloženost zagađenju spoljašnjeg vazduha je povezana sa velikim brojem akutnih i hroničnih poremećaja zdravstvenog stanja stanovnika, od običnih iritacija, preko ozbiljnih bolesti pa do smrtnih ishoda.
Pošto najsitnije čestice dospevaju do plućnih alveola, ove čestice ih ne samo oštećuju već i prolaze i u krv gde idu dalje u srčani mišić, pa mogu dovesti do različitih oboljenja srca, krvnih sudova, a čak se smatra da mogu dovesti do CVI, šloga, i izazvati i neke tipove demencije. Uticaj na respiratorne i kardiovaskularne organe je najbolje dokumentovan, pa se vrlo dobro znaju pogubne posledice odnosno ozbiljni poremećaji i bolesti koje nastaju vezane za uslove aerozagađenja.
Poremećena srčana autonomna funkcija, infarkt miokarda, angina pektoris, povećan krvni pritisak, arterioskleroza, povećana cerebrovaskularna ishemija su među najčešćim poremećajima i oboljenjima kardiovaskularnog sistema odraslih za čiji nastanak i komplikacije je značajan uticaj aerozagađenja. Biološki mehanizmi koji povezuju zagađenje vazduha sa bolestima srca uključuju ne samo direktne efekte zagađivača već i indirektne efekte posredstvom respiratornog oksidativnog stresa i zapaljenjskih reakcija.
Mešavina komponenti zagađenja vazduha obuhvata i teške metale koji se emituju u atmosferu, na primer, živa ili olovo. Oni ostaju u vazduhu dok se ne vrate u zemlju kišom. Mnogi teški metali su izuzetno neurotoksični za ljudski organizam, posebno za decu. Posebna zabrinutost po zdravlje dece proizlazi iz velikih emisija žive iz termoelektrana na ugalj. Pogubni efekti teških metala po decu su različiti neurorazvojni poremećaji, upale nervog tkiva, izražen oksidativni stres, promene u krvno–moždanoj barijeri, a manifestacije od glavobolja, uznemirenosti, pa do moždanog udara, demencije poput Alchajmerove bolesti, Parkinsonove bolesti.
Izlaganje olovu u detinjstvu dovodi do različitih neurorazvojnih poremećaja, sniženog kognitivnog funkcionisanja, oštećenje govornih sposobnosti i tečnosti govora, agresivnosti, depresiji, poremećaja spavanja i dr.
Uticaj zagađivača vazduha na zdravlje je kao što je već navedeno, najviše uočljiv upravo kad su u pitanju respiratorni organi. Najsitnije čestice koje dolaze do respiratornih bronhiola i alveola pluća, oštećuju nežnu strukturu epitela, ali i funkciju pneumocita u tim delovima pluća, pa nastaje poremećaj u sastavu surfaktanta. Takođe remete i normalnu funkciju alveolnih makrofaga i drugih važnih ćelija koje stvaraju citokine, zbog čega se narušava lokalni odbrambeni imunski status donjih delova respiratornog sistema. Vremenom nastaju trajne promene strukture pluća sa smanjenom funkcijom pluća. Zato u gradovima i oblastima gde je godinama veliko zagađenje, ono može dovesti do razvoja ili pogoršanja ozbiljnih plućnih oboljenja kao što su hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP), često sa dominantnim emfizemom pluća, bronhijalna astma, karcinomi. Dakle, posledice po disajne organe obuhvataju od najlakših poput raznih respiratornih simptoma (pojačan kašalj npr.), preko češćih infekcija gornjeg i donjeg respiratornog trakta, zatim hiperreaktivnost disajnih puteva, alergijske pojave, upale pluća virusnog ili bakterijskog porekla, trajne promene strukture pluća sa smanjenom funkcijom pluća. Neke od težih posledica su i nastanak i pogoršanje astme i HOBP, fibroza pluća, time i učestalije bolničko lečenje u pogoršanjima ovih oboljenja i povećana smrtnost od ovih bolesti, ali i značajno povećan rizik od raka pluća.
Istraživanja su takođe pokazala pogubne posledice i po decu, kod kojih je normalan rast i fiziološki porast funkcijskih kapaciteta pluća ometen, smanjen u područjima sa velikim koncentracijama aerozagađenja, naročito štetnim česticama PM10. Studije su dokazale da se normalan rad pluća tj. Kapaciteti pluća poboljšavaju kada se deca premeste u područja sa manjim zagađenjem vazduha, ali isto tako se pogoršavaju kada se deca premeste na područja sa većim zagađenjem vazduha. Ovakvi negativni uticaji na normalan razvoj pluća u dece predstavlja dodatan faktor rizika za razvoj plućnih bolesti u kasnijem, odraslom životnom dobu, kao i slabijem imunitetu prema virusnim i bakterijskim infekcijama disajnih puteva. Izlaganje zagađenju vazduha kod dece značajno doprinosi većem porastu novih slučajeve astme, kao i pogoršanju eventualno već postojeće respiratorne bolesti u detinjstvu, bilo da je astma ili neko drugo oboljenje u pitanju.
Američko torakalno udruženje i Evropsko respiratorno udruženje su prepoznali i definisali veliki opseg štetnih efekata po zdravlje pluća, vezanih za zagađenje vazduha, koji treba da se smatraju „štetnim“. Ishodi ovih štetnih efekata se kreću od razvoja ili napredovanja hroničnih bolesti, uključujući HOBP, emfizem, astmu, fibrozu, zatim invaliditeta zbog nepovratnog smanjenja disajnih kapaciteta i smanjenog kvaliteta života, pa do povećane smrtnosti od tih respiratornih bolesti, a posebno doprinos češćem oboljevanju i gorim ishodima raka pluća, uključujući i povećanu smrtnost. Pokrenute su značajne i uticajne inicijative za zdrava pluća. Treba naglasiti da od čestica aerozagađenja štite samo prave nano maske.
Autor: Prof. Dr Dragana Jovanović, pulmolog
Ujedinjeni protiv kovida