Ustavni sud je zasedao u četvrtak po pitanju Rio Tinta. Pretpostavljalo se da bi mogao da poništi odluku o ukidanju prostornog plana Jadar i predupredi međunarodnu arbitražu. I to se i dogodilo. Naime Rio Tinto je najavio tužbu protiv Srbije jer je Vlada poništila i zaustavila projekat koji je dogovorila. Međutim, u ovoj Srbiji mnogo toga ne ide po pravnim uzusima već sa brojnim nedoumicama i saplitanjima.
U nedelju članovi Udruženja „Ne damo Jadar“ su blokirali prugu Loznica-Mali Zvonirnik, a policija je privela sedmoricu aktivista. Pušteni su da se brane sa slobode, ali su podnete krivične i prekršajne prijave, pored ostalog i za napad na službeno lice.
Aktivisti ovog udruženja kao i pokret „Bravo“ pozvao je građane da u četvrtak pruže aktivnu podršku protiv izgradnje rudnika litijuma i da na snazi ostane Odluka Vlade Srbije. U suprotnom, ako Ustavni sud poništi Uredbu rudnik se prirema za otvaranje.
U senci ovih dramatičnih događanja, po starom običaju, prošli su neki vozovi važni za sam rad i status Ustavnog suda. Kako to da ustavobranitelji tako revnosno rade u jeku leta i, kako se navodi, po zahtevu Rio Save, ćerke Rio Tinta, a ostadoše krucijalna pitanja samog ustavnog poretka.
Da li to znači da su žalbe podnete za decembarske izbore bačene pod tepih, i da se neće ni razmatrati, a prošlo je više od pola godine od tada. Po Ustavu građanin je nosilac suvereniteta, dakle najviše vlasti, i on to pravo prenosi na izabrane predstavnike. I to slobodnom voljem.
Ustavni sud nije se izjasnio o tome uprkos podnetim dokazima potkrepljene Rezolucijom Evropskog parlamenta o evidetnoj izbornoj krađi. Ako se tako postupa sa temeljnom odrednicom i vrednošću demokratije, o izbornom pravu, onda ovaj sud nije to što mu je ime i namena.
Primera radi nije se izjasnio ni o izbornoj krađi na lokalnim izborima u Šapcu 2020. godine, što znači da ustavobranitelji uzorno brane postojeću vlast, a ne bi trebalo. Pogotovo, kako se navodi, da je reč o 15 pravnih odličnika, sa dugom i uzornom karijerom, pravnika od ugleda, dakle sa moralnim integritetom.
I ne samo u slučaju pokradenh izbora, ovaj sud nije se „proslavio“ ni kada su u pitanju Briselski sporazum, smanjenje penzija, pa ni najnovije poklanjanje državnog zemljišta umesto naknade za njegovu konverziju.
Pretpostavlja se da će praktično biti poklonjeno više od pet hiljada lokacija, sa nekom „bagatelom“ od oko 15 milijardi evra. Malo li je? Zapravo prava cena nečinjenja ili činjenja ustavobranitelja je mnogo veća, pre svega po šteti koji čini za samu državu, građane i budućnost Srbije.
Dragan Eraković
