Sofija Stojanović, predsednica Atletskog kluba „Cer“
Profesorka fizičkog u Tehničkoj školi Šabac Sofija Stojanović je i predsednica Atletskog kluba „Cer“. Dugogodišnja ljubav prema sportu i bavljenje bazičnom sportskom disciplinom u školskoj atletskoj sekciji pretočeni su u lepu saradnju sa trenerima i koordinatorima, a među članovima kluba su se našli i istaknuti takmičari koji beleže izuzetne rezultate.
Od školske sekcije do profesionalnog bavljenja sportom
-Sport volim, to je moj poziv. Kao dete sam se deset godina bavila odbojkom. Kako sam počela da radim u Tehničkoj školi, od 2009. godine, dodelili su mi da vodim atletiku i posvetila sam se radu sa decom. To podrazumeva da pronađete učenike koji nisu opredeljeni ni za jednu vrstu sporta i onda ih uputite u atletiku ili u drugi sport za koji imaju predispozicije. Vodeći atletsku sekciju u školi, na jednom okružnom takmičenju u Šapcu, profesor Đorđe Simić je bio prisutan i počeli smo saradnju. Najpre je on meni pomagao prilikom formiranja školske ekipe i kasnije smo došli do toga da budem predsednik AK „Cer“- navodi Sofija Stojanović i dodaje da je atletika kao bazični sport veoma važna.
Sva deca koja počinju sa bilo kakvom aktivnošću, smatra, trebalo bi da se vrate bazičnim sportovima- atletici, gimnastici, plivanju. Ako ne pokažu odgovarajuće sposobnosti za bavljenje tim sportovima, onda ih treba upućivati u druge, ali se podrazumeva da one koji imaju rezultate u svom uzrastu i motivaciju treba zadržati. Na početku, najviše ih privlači brzina, a kasnije i snaga i izdržljivost, komponente koje krase druge atletske discipline pored sprinterske.
-Na početku svake školske godine vrše se merenja učenika kroz bateriju testova i već tu iskaču oni koji imaju odgovarajuće motoričke sposobnosti za bavljenje sportom. Posebno kroz brzinu već imate prikaz kakav je nivo motoričkih sposobnosti jednog deteta. Vi ste tu kao profesor da ih motivišete za bavljenje sportom i verujete u njih, da ih „gurate“. Atletika je težak sport. Treba da imate mnogo volje, da budete mentalno snažni, da vas i trener podstiče, ali ako ste još nesigurni, neopredeljeni, tu je najpre profesor u školi kao karika da vas usmeri u tom pravcu, zatim trener koji će da ostvari potpunu saradnju sa detetom i poverenje. Bez poverenja i saradnje trener ne može da veruje u dete i dete u trenera, a sve to kako biste dostigli određene rezultate, očuvali volju i snagu deteta da nastavi stazama atletike. Napominjem da je prvi kontakt uvek profesor- učenik, a drugi kontakt trener- roditelj ili predsednik kluba- roditelj. Ako on da pristanak da dete može da trenira, onda mi preuzimamo odgovornost na sebe. Nikada nismo nagovarali učenika da trenira, a da nismo kontaktirali sa roditeljima- ističe Stojanovićeva.
Sa decom rade profesionalni licencirani treneri Đorđe Simić i Saša Teodorović. Simić, koji je i koordinator i zadužen za rad sa mladim talentima, objašnjava da je članstvo u klubu besplatno, da rukovodstvo snosi troškove putovanja na takmičenja, vodi brigu o neophodnim medicinskim pregledima koji su uslov za početak treniranja, oporavku posle eventualnih povreda, kao i da članovi dobijaju opremu na korišćenje. Sredstva koja su dobili od Grada nisu dovoljna da pokriju sve izdatke, pa se nadaju da će u budućnosti biti veća.
-Pošto je reč o individualnom sportu, sredstava uvek nedostaje i potrebno je mnogo novca da biste mogli takmičarima i deci koja treniraju da pružite adekvatne uslove za napredak. Članarina je besplatna, a svaki član pre početka prolazi sve neophodne zdravstvene preglede, kako bismo se uverili da je atletika sport za njih. Klub pokriva troškove takmičenja, putovanja, medicinskog tretmana u slučaju povređivanja, treninge u teretani, a atletičari besplatno dobijaju opremu na korišćenje. Mnogo je posla oko organizacije- odlasci na takmičenja, ishrana, sve mora da bude povezano i za to treba novca. Nadam se da ćemo na osnovu rezultata takmičara naići na razumevanje za njih. Dobijamo od Grada određen iznos, ali budući da su takmičenja učestala, to je nedovoljno- podvlači Stojanovićeva.
A rezultati svakako zavređuju pažnju. U klubu se posebno ističu dva takmičara, Željko Todorović i Nemanja Tadić, učenici trećeg razreda Tehničke škole. Tadić je najbrži u Srbiji u svojoj kategoriji- mlađi juniori na 100 i na 200 metara, drugi u Srbiji u kategoriji stariji juniori na 100 i na 200 metara. Todorović je najbrži u stiplu, čak je kao mlađi junior u Istanbulu osvojio bronzanu medalju na 3.000 metara, iako to nije njegova disciplina u programu. Prvi je na 2.000 metara u stiplu, drugi na 4.000 metara u planinskom trčanju i na trofejnom.
Rezultati za poštovanje
Situacija u vezi sa epidemijom kovida-19 uticala je i na rad kluba. Odlasci na međunarodna takmičenja zahtevaju testiranja. Željko je u septembru išao na Balkanijadu u Istanbulu i kao član reprezentacije morao je biti testiran.
-Prvo je bilo zabranjeno trenirati, pa su treninzi odobreni. Takmičenja se održavaju uz pridržavanje protivepidemijskih mera, deca redovno treniraju. Sve je bilo zgusnuto u letnjem periodu, u avgustu je bilo takmičenje u Kruševcu, u septembru u Sremskoj Mitrovici, zatim planinsko trčanje u oktobru i onda je krenula polusezona između oktobra i novembra i pripreme za zimski period u dvorani. Treninzi se odvijaju zahvaljujući dobroj volji direktora OŠ „Laza Lazarević“ i deca su u zimskom periodu koristila salu. Iznajmljivanje sala po satu je inače jako skupo, a problem je i smenski rad škola koji otežava okupljanje dece. Treninzi su u teretani u zimskom periodu takođe. Međutim, sada kad ulazimo u prolećni deo, deca već mogu da treniraju na gradskom stadionu i u letnjikovačkoj šumi- objašnjava.
Mlađi kadar je takođe „trpeo“ zbog pandemije, a ima ih u Gornjoj Vranjskoj, Zablaću, Metliću, Krivaji, Varni, Lipolistu, Zminjaku.
-Tamo imamo kolege sa kojima sarađujemo i obilazimo i tu decu. Kad se neko istakne, dovodimo ga i počinjemo rad s njim. Problem je kad jedan atletičar stagnira godinu dana. Sprinter je uvek brz, njemu možete dodati akceleraciju, međutim, srednjeprugašu treba puno. Imamo dva seniora, jedan je kopljaš, drugi diskaš. Nisu se takmičili ove godine zbog pandemije, bazirali smo se na one koji su mogli da postignu nešto. Sa njima radi Saša Teodorović, profesor u OŠ „Laza Lazarević“. Sarađujemo sa roditeljima, redovno ih obaveštavamo o svemu. U ovoj situaciji kada je rijaliti u svim sferama, i u životu, i na televiziji, teško je naći dete koje će u atletici ostaviti sve, jer je to zahtevna sportska disciplina. Potreban je veliki broj ponavljanja po različitim parametrima da bi postigli rezultat. Imamo 12 registrovanih članova i mnogo njih koje treba da registrujemo u Srpskom atletskom savezu, da ih „bacimo u vatru“ i vodimo na takmičenja. Što više nastupaju, toliko im se više sviđa atletika- kaže Đorđe Simić.
Stojanovićeva se već istakla na poziciji rukovodioca. Prošle godine je bila druga u Srbiji sa svojom ekipom na Školskim igrama Srbije, a pre nekoliko godina treća na Republičkom takmičenju srednjih škola u atletici. Ove godine, dečaci koje je spremala bili su prvi na Okružnom takmičenju i plasirali se na Međuokružno takmičenje u Sremskoj Mitrovici koje će biti početkom aprila i bili jedina ekipa iz Šapca koja je učestvovala na nadmetanju. AK „Cer“ osnovan je 25. novembra 2007. godine, a na njegovom čelu već ima jasno definisane zadatke. Cilj je da Todorović i Tadić već ove godine postanu reprezentativci, kao i da u budućnosti pored muških, imaju i ženske takmičare. Mi postojimo ako imamo vrednost, a ona se meri rezultatima, poručuju iz kluba čiji je moto „Brže, dalje i efikasnije (jače)“ do cilja.
Dragana Dimitrijević
