Beda šabačke policije i pravosuđa
Nekoliko dana pred godišnjicu od naprednjačkog nasilja na šabačkom mostu stigao je dopis republičkog ombudsmana Zorana Pašalića da je policija postupila “zakasnelo, nesavesno i neefikasno“, i predložio da se povede disciplinski postupak u šabačkoj policiji. Po oprobanom receptu, tako nešto teško je očekivati da u policiji, ophrvanoj raznim nepočinstvima, korupciji i saradnji sa kriminalcima, a baš 27. novembra ističe jednogodišnji rok. U poređenju sa rušenjem u Savamali, gde ima dosta sličnosti sa povlačenjem i nepostupanju policije na pozive građana, prethodni ombudsman Saša Janković uložio je daleko više truda, prikupio podatke i od policije, i sačinio jedan optužujući predmet. Sadašnji ombudsman poverovao je šabačkoj policiji da ne snimaju telefonske pozive građana, što se primenjuje gotovo u svim policijama na svetu. S druge strane i potonja dešavanja pokazuju da se šabačka policija otvoreno svrstala na stranu naprednjačkih falangi, jer i tokom kasnijih protesta policajci su fotografisali građane i pisali prijave, a nisu reagovali ni kada je obesni naprednjak automobilom udario Dušana Tufegdžića, koopredsnika pokreta „Buđenje“, i povredio ga. Navodno, ti policajci koji su to snimali sa nekoliko metara razdaljine, nisu nadležni, nego se čekala saobraćajna policija koja je došla tridesetak minuta kasnije, iako im je zato bilo potrebno samo nekoliko minuta. Da čudo bude veće i kada su građani protestvovali na godišnjicu dešavanja na šabačkom mostu, pred Osnovnim sudom, i dalje je policija bestidno i revnosno snimala učesnike protesta. Mimo svih pravila službe, jer po Ustavu policija je dužna da štiti građane i njihovu imovinu, a umnogome ovoj tamnoj slici srpskog reda i zakona doprinelo je i ponašanje i nepostupanje, takođe nadležnog, tužilaštva.
S druge strane Dragan Milovanović Crni, čovek koji je sprečio da bager koji je vozio Nebojša Stojićević zvani Jarin, povredi građane a bilo je i dece, uhapšen je tog istog dana, i tek posle burnog protesta građana te večeri pušten iz pritvora. Nemili epilog da je on osuđen na jednu godinu uslovno za tri godine, ali da niko od stvarnih vinovnika prebijanja građana i onih koji su nasrnuli na njihove živote nije procesuiran niti je bilo šta preduzeto i posle uredno podnetih krivičnih prijava. Advokat Vladimir Terzić, koji je branio Dragana Milovanovića, kaže da je ova presuda, sportski rečeno, nerešen rezultat, jer s obzirom na stanje u srpskom pravosuđu teško jer očekivati da će sud pravedno postupiti. Sam Milovanović odselio se i radi kao vozač u Belgiji. Podsećanja radi za rušenje u Savamali kažnjen je samo šef policijske smene Goran Stamenković, i to pet mesecu uslovno što mu garantuje ostanak u službi, ali u dilu sa vlastima da mu legalizuju stambenu zgradu. Još bednija presuda bilo je proglašavanje krivim osmorice pripadnika niške Žandarmerije zbog toga što su sprečili da braća Aleksandra Vučića i Siniše Malog probiju kordon tokom protesta protiv LGBT manifestacije u Beogradu. U kom pravcu ide policija i tužilaštvo govore i primeri proganjanja inspektora Slobodana Milenkovića u slučaju Jovanjica. A tu su debelo umešani i pripadnici BIE, VOE (Vojno obaveštajne agencije) i VBA (Vojno bezbednosne agencije). Sklonjeni su i policajci koji su otkrili najveću pošiljku kokaina od šest tona, a velika mrlja je i šikaniranje časnog inspektora Dejana Jovića, koji je uhapsio Veljka Belivuka, sa potrebnim dokazima za ubistvo, koji su kasnije kontaminirani, a sam inspektor čak i uhapšen, da bi kasnije preminuo u bolnici. Ovo je previše, čak i za američke filmove o korumpiranoj policiji, koliko i šta rade upravo oni koji su ovlašćeni i plaćeni da se bore protiv kriminala i korupcije. Po komandnoj odgovornosit tu je najodgovornija Zagorka Dolovac, republički javni tužilac, i ministri policije, od Nebojše Stefanovića do Aleksandra Vulina. I ovi redovi služe da se neke potonje generacije obaveste šta se sve dešavalo u vremenu potonuća i beščašća…
Dragan Eraković
