DRUŽENJE, VOŽNJA DŽIPOVIMA I UPOZNAVANJE SA PRIRODNIM LEPOTAMA I ISTORIJSKIM ZNAMENITOSTIMA OD VALJEVA DO DRINE
„Džip klub Srbija“ koji je registrovan u Beogradu, organizovao je dvodnevnu turu od Valjeva do Etno selo Vrhpolj na Drini. Ekipa broji 50 učesnika, sa 18 džipova marke „Vrangel“, „Rubikon“, „Defender“, „Micibuši Pajero“, „Džimi Suzuki“… Ekipu čine članovi iz Beograda, Novog Sada, Titela, Inđije, Kragujevca, Valjeva, Brusa, Kaća…
Cilj džipijade je da se upoznaju sa prirodnim lepotama, biljnim i životinjskim svetom kao i istorijskim znamenitostima prelepe Azbukovice. Kako reče jedan od organizatora ove džipijade Valjevac, Vladan Tanasković, ekipa je krenula u subotu 22. aprila oko 8:00 sati. Iz Valjeva su se uputili prema Medvedniku, gde su pogledali veliko veštačko jezero Rovni koje se nalazi između sela Stubo i Rovni.
Sa Medvednika su nastavili prema Tisoviku, a dalje preko Proslopa na Rožanj. Dalje ih je put vodio prema Mačkovom Kamenu gde su obišli Spomen kosturnicu na planini Jagodnji (kota 924 mnm) gde su pohranjeni posmrtni ostaci poginulih ratnika iz Prvog svetskog rata. Tu su im prijatelji održali predavanje o bitkama koje su se vodile u prvom svetskom ratu davne 1914. godine, na Mačkovom Kamenu. Poklonili su se senima srpskih ratnika, a potom su posetili spomen – crkvu Sv. Stefana Visokog koja se takođe nalazi na Mačkovom kamenu, a podignuta je u čast obeležavanja stogodišnjice Velikog rata, bitke na Drini i Mačkovom kamenu. Sa Mačkovog Kamena su nastavili put prema Selancu i tom prilikom su posetili hram Sv. Apostola Petra i Pavla, za koji hram se pretpostavlja da potiče iz 13. veka. Zatim su se spustili prema rudniku u Velikom Majdanu.
Kako reče Tanasković, za rudnik je vezana jedna zanimljivost. Naime deda jedne od učesnica džipijade Ane Brkić iz Beograda, austrijanac Rudolf Šenk, radio je kao inženjer u rudniku Veliki Majdan, i davne 1935. godine je upoznao svoju buduću suprugu, učiteljicu Nataliju Todorović koja je radila u Dvorskoj. Uzeli su se, i početkom rata odselili za Bor, gde su živeli i posle rata.
Nakon Majdana put su produžili do Vrhpolja, gde su se smestili u Etno naselju Vrhpolje kod domaćina Nikole Kneževića. Kako kaže Tanasković usluga je vrhunska, mnogo je lepo, Nikola se potrudio da bude sve kako treba kako i dolikuje jednom domaćinu sa Drine. Tu su i prenoćili.
U nedelju ujutro nastavili su put ka Gornjoj Trešnjici gde su pogledali Kanjon Trešnjice, i videli Beloglave supove. Nakon Trešnjice put ih je odveo na planinu Bobiju gde su posetili, šumara, čiča Peru. Nakon ručka, posetili su i Račićevu crkvu, koja je posvećena Sv. Mučeničkom knezu Lazaru. Put je bio dug, 100 km od Valjeva do Drine i 100 km nazad do Valjeva, ali svako je otišao svojoj kući zadovoljan i pun utisaka iz ovog prelepog kraja.
Očarani lepotom Azbukovice, obećaše, da će opet uskoro doći u još većem broju.
Pripremio: B. Petrović
