Naprednjačko poništenje Šabačkog pozorišta
Na protetsu u subotu u Šapcu vidna je bila umetnička trupa Šabačkog pozorišta. Imali su svoj štand, delili flajere, ali i učestvovali u humaitarnoj akciji prikupljanja pomoći prodajom bedževa.
I sve vreme bili su tu, zajedno, deleći osmehe i pozivali na odbranu Šabačkog pozorišta. Njihova odbrana ove najstarije kulturne institucije u gradu, sa tradicijom koja seže od 1840. godine, traje već mesecima. Protipravno doneta je nova sistematizacija, otpuštena je Jelena Ivetić, organizator programa, uz bemislenu zabranu čitanja novina, na primer. I sve to uz neviđenu samovolju novopostavljene upravnice Aleksandre Delić.
Za ovo vreme otkazan je i najznačaniji pozorišni festival u Srbiji koji okuplja najbolje predstave u kalendarskoj godini, nema novih premijera, spoljni saradnici otkazali su učešće, mladoj glumici Nađi Ristić, koja je bila i sufler, otkazana je sardanja, a kao finale igrana je i predstava za četiri gledaoca…
Upravnica Delić dobila je punu podršku svojih naprednjačkih kolega, ali se zaboravlja da je pozorište značajnije od stranaka a pogotovo od ljudi ispraznih sujeta i neznanja. Pa tako, kao šlag na ovu tortu beščašća, upravnica angažuje proslavljenog šabačkog glumca Branislava Lečića, na tipičnu tezgarošku predstavu, a, gle čuda, Lečić poziva da mu šabački glumci budu gosti u njihovoj kući.
Za ove novokomponovane naprednjačke vedete može se naći i neko opravdanje zbog neznanja, ali čudi, da nekadašnja perjanica „Plišanog proleća“ 1991. u Beogradu, ministra kulture u Vladi Zorana Đinđića, čak i predsednika DS, prihvati ovakvu ulogu.
Jeste da je izazov glumiti negativca, ali u stvarnom životu je to pretežak teret. Pa tako, nekad su njegovi drugovi iz Tehničke kole u Šapcu organizovali godišnjice mature po Lekinom slobodnom vremenu, ali ovoga puta kažu ako on dođe neće oni.
Ima nešto u tome, jer školski drug je institucija.
Dragan Eraković
