Nije to nikada bilo isto, opravdanje i odbrana. Opravdanje valjda podrazumeva navođenje samo i jedino, istinitih činjenica, vezanih za ono što nam neko zamera. Ono, u idealnom slučaju, čini da zamerka zauvek prestaje da važi. U nekoj slabijoj varijanti, krivica ostaje, ali je vidno umanjena navedenim argumentima. U slučajevima pukog nesporazuma, što je veoma često, dobronameran i argumentovan razgovor taj nesporazum jednostavno i u potpunosti otklanja. Kada si taj ko je samo pogrešno shvaćen, ili kada oni koji ti nešto zameraju ne znaju neke bitne, istinite i proverljive činjenice. Čuvena latinska mudrost, koja u prevodu glasi: “Čujmo i drugu stranu!”, funkcioniše čim i ako ta druga strana, realno i ljudski, u najpozitivnijem značenju pojma ljudskosti postoji. Pa ako je ta, druga strana, u pravu, opravdanje se usvaja.
Na sceni je nešto sasvim drugo, maskirana i neodgovorna odbrana. Gruba i po svaku cenu. Zamenom teza, prikrivanjem činjenica, naprotiv, iznošenjem neistina. Ćutanjem, izjavama da ni ti neki drugi nisu bolji, i što je najneprihvatljivije, nedopustivom primenom sile. Presudama bez suda i sudom bez presuda, Umesto priznanja svima jasnih i kobnih grešaka. Umesto da oni koji su izabrani da nas vode budu naš servis i barataju našim parama na opšte zadovoljstvo. A mi obični, mali ljudi, samo da živimo međusobno razmevanje, saradnju i ljubav. Verujem da nama, tim malim i običnim ljudima, na putu mogućeg izbavljenja trenutno nedostaje malo više ljubavi, najšire shvaćene. Za kakvu mnogi oni ne znaju, ili ne veruju da postoji. Uprkos stvarnosti ostajem pri tome da ljubav treba živeti i uživati u njenoj lepoti i značaju, umesto nametnutog širenja mržnje, nasilja, svih pogrešnih pravdanja i nasilnih odbrana. Otuda možda kao lek i za kraj, nekoliko tihih citata o ljubavi:
“Čitavo čovečanstvo i zemlja pod njim održavaju se pre svega zahvaljujući onim malobrojnim ljudima koji su u stanju da vole.”
Vladeta Jerotić
“Ljubav ima dve pratilje: Dobrotu i Strpljivost.”
Dante Aligijeri
“Ništa doista vredno ne nastaje zbog ambicije ili pukog osećaja dužnosti, već potiče iz ljubavi prema ljudima i stvarima.”
Albert Ajnštajn
Piše: Siniša Mozetić, profesor u penziji
