Koliko puta smo čuli od svojih poznanika, prijatelja, kolega, rečenicu: “Nije mi jasno zašto plaćam zdravstveno osiguranje kada sam prinuđena/a da odem kod privatnika?”
Koliko puta smo sami sebi postavili isto pitanje? Jasno je kao dan da je u Srbiji zdravstvo besplatno samo za odabrane. Ova tema najpopularnija je tokom predizborne kampanje, iako u njoj živimo i nezavisno od izbora. Danas “Batutovo” istraživanje pokazuje da se zdravlje zuba značajno pogoršalo. Važan podatak je da 700.000 ljudi u Srbiji nema nijedan zub, a samo 16,5 odsto stanovnika Srbije ima svoje zube. Posebno se pogoršala situacija u prethodnih 10 godina.
Zemlja koja je nekada imala u svakoj osnovnoj školi stomatološku ambulantu, došla je do toga da većina građana, ne samo da ne može da sebi priušti popravku zuba, već ne može ni vađenje, pa puštamo da nam zubi sami ispadaju. Zvuči jezivo, ali je tako. Posebno uznemirava podatak da je jedan progresivni ministar zdravlja otišao za rutinsku operaciju u Nemačku? U međuvremenu je iz samo njemu znanih razloga dodelu specijalizacija sveo na statističku grešku. Sada živimo posledice tog vremena. Možda je optimistično reći da se zdravstveni sistem urušava pred našim očima. On se već urušio!
Živimo vreme “besplatnog zdravstva” kada nam treba veza za običan pregled, a šta tek reći za operaciju? U “besplatnom zdravstvenom sistemu” teško oboleli pacijent satima čeka na prijem kod lekara u čekaonici dupke ispunjenoj istim očajnicima. Zato oni koji poznaju nekog lokalnog moćnika, političara ili nekoga iz te ustanove ulaze preko reda. Sve rešava jedan telefonski poziv. Ostali neka se strpe, pa ako preteknu… I to traje, godinama. Zašto nas onda čudi bes pacijenata i napadi na zdravstveno osoblje. U Šapcu se pre nekoliko godina nagomilani bes završio tragično – ubistvom medicinske sestre.
Naš Grad i država trenutno grade bolnice, ulažu u opremu. To je pohvalno, ali govorimo o objektima i opremi koji čame u nekom od magacina, jer nemamo stručne ljude koji će tu opremu koriste u zgradama koje su nam prazne. Srbiji nedostaju svi: anesteziolozi, pedijatari, radiolozi, specijalisti opšte i fizikalne medicine, medicine rada, patolozi, transfuziolozi, dečjih stomatolozi, specijaliste palijativne nege i sportske medicine. Sve su to deficitarne oblasti u 2023. u Srbiji. Čak 12 grana medicine je deficitarno. Ovog trenutka, Srbiji nedostaje 1.200 lekara sa specijalizacijom.
Jedna specijalizacija traje najmanje četiri godine. Tom broju godina treba dodati još toliko da mladi specijalista stekne iskustvo. Šta ćemo u međuvremenu bez anesteziologa, ortopeda, internista, kardiologa, radiologa…?
Šta tek reći za seoske ambulante koje su zakatančene? I šta reći za starce iz, (primera radi), Bukora koji moraju satima da čekaju na neki od retkih autobusa koji prolaze kroz njihovo selo da se domognu Šapca i pregleda kod izabranog lekara. O pregledu kod specijaliste mogu samo da sanjaju, jer termina nema. Oni za zdravstveni sistem postoje samo na papiru i to onda kada im treba da od mizerne penzije skinu nadoknadu za zdravstveno osiguranje.
A šta ustvari funkcioniše? Privatna zdravstvena praksa! Tu su točkovi zdravstvenog mehanizma podmazani. Nasmejane medicinske sestre, specijalisti prijemčivi i ljubazni. Isti oni medicinari koji su se u državnoj praksi ponašali nadmeno i sujetno, kao da vam čine uslugu što su se udostojili da dođu na svoje radno mesto. Republički Fond za zdravstveno osiguranje takve ustanove kao da ne prepoznaje i svaku uslugu plaćate. Za obične smrtnike takav dodatni izdatak je nedostižan. Ko ima pare preživeće, ko nema, neka se uzda u sreću ili sudbinu.
Šta učiniti? Omogućiti pacijentima izbor za već uložen novac! Izjednačiti državnu i privatnu praksu u potpunosti, a ne samo za neke usluge, a lekarima i drugom zdravstvenom osoblju takođe omogućiti izbor da li će da rade u privatnom ili u državnom sektoru. Ne može i jedno i drugo. To neka bude početak od strane države za sve nas. A što se pacijenata tiče, potrebno je da jasno ukažu i da imenuju svaku neljubaznu medicinsku sestru i korumpiranog lekara. I obrnuto – da javno pohvale sve koji su vas sa osmehom primili, a za svoju uslugu nisu tražili dodatan novac. Ne treba smetnuti sa uma, kao i u svakoj profesiji i u zdravstvu ima dobrog i čestitog sveta, lekara, medicinskih tehničara, nemedicinskog osoblja, Oni rade za ljude, oni su DOSTOJNI SVOJE PROFESIJE. Malim stvarima, a čestitim i stručnim kadrovima moguće je promeniti svet!
Molim vas nemojte gradite ovu bolnicu kod stočne pijace. Grozno zvuči. Ima to neku simboliku sada i ovde. Mislim na to kako nas država tretira. Ružno je mesto, daleko je, a narod se i ovako muči da dođe od primarne do sekundarne zaštite.
Ana Jovanović, farmaceutski tehničar, diplomirani profesor informatike-master, član Gradskog odbora Srbija Centar u Šapcu