Predmet fizičko i zdravstveno vaspitanje, po mojoj oceni, mišljenju i iskustvu, u osnovnim i srednjim školama, trebalo bi da bude zastupljeno sa više časova u toku radne nedelje. Po rasporedu časova, dva časa fizičkog vaspitanja nedeljno je vrlo malo oskudno, nedovoljno posebno za učenike u adolescentnom dobu. U tom dobu kod učenika se javljaju raznorazne telesne promene anomalije deformiteti, posebno kod kičmenog stuba. Zato postoji krilatica: „U zdravom telu zdrav duh“. Polazim od sebe, i ako sam na kraju devete decenije života, od 18-est godina mog punoletstva, juna meseca 1952. godine do 15 aprila 2021. godine, kada pišem ovu kolumnu, ostao sam u istom „gabaritu“, iste težine od 82 do 85 kilograma, a u težini sam varirao dva do tri kilograma, a visok sam sada 185 cm a fiziološki sam se smanjio po visini tri cm. U sportu sam preterivao, ali mi je aktivno, intenzivno vežbanje sportom pomoglo da preživim osam preteških operacija. To je doprinelo moje profesionalno i rekreativno bavljenje sportom. Pored toga zdrav život, bez poroka nikada cigareta, alkohola u životu ni jedan put nisam bio pijan. Zato vežbanjem, svakodnevno, bar 10 minuta za svakoga je blagotvorno i produžujete sebi život!!! Zato roditelji, koji imaju decu, već od četvrte godine života treba da usmeravaju da se druže i igraju sa drugom decom i tako se socijalizuju za pravilan, fizički razvoj dece roditelji treba da kupuju deci rekvizite; trotinete, rolere, konopce (vijače) za preskakanje, bicikle. A zimi klizaljke (sličuge), lopte. Ti nabrojani rekviziti, kod dece razvijaju spretnost, orijentaciju u prostoru, reflekse. Jedan od tih nabrojanih rekvizita, bicikl, mnogi ga nazivaju „zdravko“! Pored toga roditelji od rođenja svoje dece, pa do odrastanja treba da ukazuju deci na ličnu higijenu prostorija, odeće i obuće. Higijena je vrlo važna za svako biće, posebno za decu koja su u razvoju i odrastanju. Svako dete, osoba, treba da zna da se seti stihova, našeg poznatog dečijeg pesnika Jove Jovanovića Zmaja: „Pre i posle jela, treba ruke prati nemoj da Vas zato opominje mati“. Prljavim rukama zagadi se jelo, pa se tako bolest unese u telo. Roditelji treba da vode računa o pravilnoj ishrani svoje dece, da ne dođe, da veliki broj dece bude gojazno (debelo), da gojaznu decu dovede do zdravstvenih problema, opasnih po život. Prostor, školske fiskulturne sale, teretane, otvoreni prostor, igrališta, zelene površine, gde učenici, omladina deca, gde se obavljaju, časovi, treninzi, gde se deca igraju i rekreiraju i sprave koje se koriste: ljuljaške, klackalice, penjalice, tobogani na suvom, prvo treba da su tehnički ispravni, jer ako nisu ispravni, dolazi do povreda onih koji ih u takvom stanju koriste. Da li su te sprave ispravne ili neispravne, treba da kontrolišu stručna lica, radi sigurnosti onih koji te sprave koriste. Sprave treba da su ekološki i higijenski, besprekorno čiste. Da se redovno na svim tim montiranim spravama vrši dezinfekcija. Te sprave po ceo dan koriste, veliki broj učenika, omladine, dece a higijena je jedan od najvažnijih faktora svakog čoveka. Sva deca oba pola do četvrtog razreda osnovne škole trebala bi da nauče da voze bicikl. Vožnja biciklom je blagotvorna i razvija kod osoba donje ekstremitete (noge), posebno kvadricepse, pa stručnjaci, lekari, ortopedi, za rehabilitaciju, onih koji su imale povrede, frakture ekstremiteta, preporučuju vožnju biciklom. Pa pored bicikla, koji koristi svakodnevno veliki broj osoba, svih uzrasta oba pola, odlazeći na posao u trgovinu, učenici u školu, studenti na fakultet, odlazak na izlete, na plažu itd. Pored ovog bicikla koja su stručna lica izradila još od davnina, napravljen je i sobni statični bicikl koji poseduju mnoge porodice, rehabilitacione banje, bolnice kao što je u blizini Šapca, Banja Koviljača i u bolnicama ortopedska odeljenja. Roditelji koji žele da im se deca bave sportom, da treniraju u sportskim klubovima, treba da obave detaljne lekarske preglede, kod pedijatra, kardiologa, pneumologa i obavezno analiza krvne slike. Kada klub te pregledane igrače registruje i postanu članovi kluba, svake takmičarske godine pred početak takmičenja, prvenstva bar jedanput godišnje treba obaviti lekarske preglede. Nepregledani igrači, koji igraju utakmice: fudbala, košarke, odbojke, rukometa, individualnih sportova: atletike, gimnastike, boksa, rvanja, plivanja i dr. Kod tih nepregledanih igrača koji se takmiče, može da dođe do neželjenih posledica, čak dolazilo je do smrtnih ishoda. Pored pregledanih igrača koji se takmiče, igraju utakmice, na svakoj utakmici bila da je domaćin ili gost, mora da ima lekara, medicinsku ekipu. Mora da je prisutna, kada se igraju sportske utakmice i druga sportska takmičenja. Pored toga na masovnim takmičenjima organi za to takmičenje mora da na svakom takmičenju, sportskoj priredbi, obezbedi ambulantna kola. Pored toga svaka osnovna i srednja škola, koja ima fiskulturnu salu treba da ima poseban direktan telefon da bi profesor fizičkog vaspitanja, na času fizičkog vaspitanja, ako dođe do povreda učenika, mogao da telefonom pozove hitnu pomoć. Bilo je slučajeva da roditelji, pri upisu svog deteta u školu, učitelju, razrednom starešini, profesoru, nastavniku ne iznesu prvo zdravstveno stanje svog deteta. Meni se na času fizičkog vaspitanja desilo da učenik koji boluje od epilepsije dobije epileptični napad, nesvest, pena na usta, drugovi na času preplašeni, ja učenika u kola i u šabačku bolnicu. Bilo je više takvih slučajeva, do odlaska u penziju. U mom radu sa učenicima u školi, na letovanjima na moru, ekskurzijama bilo je sličnih slučajeva. Na maturskoj ekskurziji na Jadranskom moru, punoletni učenik uzme kajak da vesla, da se vozi po moru. Od profesora, koji su sa učenicima na ekskurziji, niko ne zna da taj učenik boluje od epilepsije a toga dana nije popio lekove. Vozeći se u kajaku učenik dobija epileptičan napad ispada iz kajaka i počinje da se davi. Sva njegova i naša sreća bila je što je iz kajaka ispao blizu obale. Ja sam odmah skočio u more i plivajući onesvešćenog učenika izvukao na obalu i tu smo mu ukazali pomoć. Taj učenik koji je dobio epileptičan napad, majka i otac su intelektualci. Razredni starešina, profesor, nastavnik, koji su učenicima u školi predavali bilo koji predmet nisu mogli da upoznaju u školi karakter učenika. Svaki učenik se najbolje upoznaje, kada su učenici na ekskurzijama, letovanjima, zimovanjima, školskim sportskim takmičenjima. Naime ako sve ove navedene aktivnosti traju više dana, odvojeni od kuće, roditelja. Tada učenici pokažu svoje karakterne osobine, pozitivne i negativne. Po završetku Drugog svetskog rata 9. maja 1945. godine ni jedna osnovna i srednja škola, u celokupnoj Jugoslaviji, nije imala zaposlene, profesore: pedagoga i psihologa, pa je taj zadatak obavljao razredni starešina. Veliki broj profesora, koji su radili u hemijskoj školi nisu nikada bile razredne starešine, a neki profesori, bili su razredne starešine u dva odeljenja. Pravi razredni starešina svog odeljenja, bio je roditelj odeljenja, advokat odeljenja, a svom odeljenju, učenicima na časovima razrednog starešine govorio je: Sve što se dešava u odeljenju, pozitivno i negativno, hoću prvi da znam a ne da u školi čujem od drugih. Profesori, nastavnici fizičkog vaspitanja, učitelji na časovima fizičkog vaspitanja da ukazuju i govore, kakvu će obuću koristiti, na časovima fizičkog vaspitanja, van časova škole, jer neodgovarajuća obuća, koja se koristi u svim tim prilikama štetna je po zdravlje, svih uzrasta, dece kada prohodaju, učenika, studenata ljudi i ljudi starijeg životnog doba. Mala deca, kada prohodaju roditelji ih odmah „uniformišu“ ne po pitanju garderobe već po pitanju obuće. Posmatrajući, uočio sam da veliki broj dece sintetičke patike koje su pogubne za zdravlje svakog čoveka. Svakodnevno, višesatno nošenje sintetičkih patika pogubno je za stopala nogu. Nošenje sintetičkih patika pogubno je kod dece predškolskog uzrasta, osnovnog i adolescentnog uzrasta. Javljaju se deformiteti stopala, ravni tabani u medicini poznato kao „Plateus“. Ravni tabani utiču na razvoj drugih organa, jer se kod osoba koje imaju ravne tabane javljaju deformiteti kičmenog stuba i zamor. Naime kada je bilo obavezno služenje vojnog roka, osobe koje su imale ravne tabane, nisu išli u vojsku. Lekarska komisija na regrutaciji „tabanaše“ proglašavala je kao nesposobne za vojsku. Da ne bi dolazilo da se kod osoba u razvoju dođe do ravnih tabana, posebno roditelji, treba da znaju, da obuća izrađena od sintetičkih materijala u toku jednog dana može da se nosi najviše do dva sata, a to važi i za osobe koje treniraju u sportskim klubovima. Isto to treba da znaju i osobe koje nemaju ravne tabane. Nošenje sintetičke obuće, u 90% posto slučajeva na tabanima i između prstiju pojavljuju se gljivična oboljenja, koja na tabanima i između prstiju stopala prouzrokuju nesnosan svrab i neugodan i neprijatan miris. Roditelji, profesori, nastavnici fizičkog vaspitanja, učitelji, treneri, vaspitači u dečijim vrtićima, svi koji rade sa decom, treba da ukazuju roditeljima da obuća koja se nosi svakodnevno, posebno patike treba da su izrađene od prirodnog materijala kože – posebno deca do 14-est godina, treba da nose duboke kožne patike zbog skočnih zglobova, jer duboka patika, obuća, cipele, su u tom dobu preventiva, da ne dođe do povrede i deformiteta zglobova, često i do luksacija (iščašenja). Stanujem u Šapcu, sa porodicom u naselju „Trkališta“ u stanbenoj zgradi, koja je izgrađena prva na „Trkalištu“, zgrada paralelna sa bolničkom zgradom, gde se nalazi: ortopedija, ginekologija hirurgija, fizijatrijai dr. Svakodnevno izađem na terasu moga stana koja je celom dužinom okrenuta prema južnoj strani i sa terase kao na dlanu vidim prazan prostor, zelenu površinu „Trkališta“ i dva dečija igrališta, gde su za decu montirane i postavljene sprave: ljuljaške, klackalice, penjalice, tobogani, koja decu uz prisustvo i kontrolu roditelja, rodbine maksimalno koriste, ne samo deci koja sa roditeljima žive, već i deca iz drugih krajeva Šapca: „Prekog šora“, „Kamička“, „Baira“, „Donjeg Šora“, naselja „Triangle“. Posmatrajući svakodnevno dešavanja na „Trkalištu“ uočio sam da neodgovorni građani ne vode računa o prostoru gde se deca igraju.
-NASTAVIĆE SE-
Pavle Pavlović-Paja „Labud“