Rijaliti Srbija
Ne zna se šta je veća muka duhu i probavnom traktu prosečnog građanina zemlje Srbije – dal’ što je Vrhovni Žvalonja svoja svakodnevna obraćanja pretvorio u svakosatna na svim nacionalnim televizijama (za svaki slučaj ne otvarajte ni frižider bez preke potrebe, hoće taj da iskoči) ili što njegove podguzne muve, poltroni bez stida i srama, polaznici Akademije za mlade idiote i analitičari pobegli iz ludare seru povazdan na „ružičastoj“ i „srećnoj“ WC šolji (o voditeljima tih propagandnih a gadnih emisija ne vredi trošiti reči, pijandura i prodana duša Sarapa i ona nesrećnica J.J., Jovana Jeremić koju su kao malu očito ispustili i to pravo na glavu samo su simboli potonuća profesije). Postoji li iko koliko-toliko normalan kome gledajući te besprizorne prizore nije došlo da vikne: More, marš u tri lepe… Makar taj glas bio nečujan, onaj što ide iznutra, da niko ne zna šta stvarno mislite, recimo o svoj toj naprednjačkoj bulumenti ali vi znate i to je najvažnije. Sutra će se neki ljudi poput vas samo hrabriji možda usuditi da tako nešto viknu ali javno, na ulici ili bilo gde, bez straha od posledica. Ko dočeka taj dan, pričaće.
Ne zna se šta je veća neprijatnost, poput peckanja u predelu genitalija, za prosečnog građanina zemlje Srbije koji ne može Vrhovnog i ekipu da smisli – dal’ ovi što se zovu „prava“ opozicija a hoće da izađu na izbore dogodine pod nenormalnim uslovima i na kojima će se provesti kao bos po trnju ili ovi koji se još nećkaju, razmišljaju opet o bojkotu ili pak ovi što bi da bojkotuju bojkot i oni koji sigurno izlaze ali ne znaju još u koliko kolona, svi ti borci za istaknuta mesta na gornjoj palubi Titanika dok u potpalublje voda ulazi u ogromnim količinama. Selo gori a baba se češlja. Država i društvo propadaju zahvaljujući naprednim pregaocima iz minuta u minut a opozicionari ne da ne nude alternativu i šansu za promenu nakaradnog sistema već i sebe i sve one koji su na drugoj strani od AV-a i bande ukopavaju u beznađe svojim svesnim ili nesvesnim (ne)činjenjem i akutnom razjedinjenošću. Koliko puta vam je došlo, vama kojima su se naprednjačka mafija i njen šef smučili, da uzviknete: Ma, gonite se svi vi Đilasi, Jeremići, Lutovci, Obradovići, PSG, NDBGD, zajedno sa evroparlamentarcima-posrednicima koji su se popišali po evropskim vrednostima i nama koji smo u njih verovali, u tri lepe…
Ne zna se šta je strašnije i opasnije za prosečnog građanina zemlje Srbije – dal’ što su u ozloglašenom Kriznom štabu i lekari koji imaju i zvanja i znanja da donose pametne odluke u korist stanovništva i svakog pojedinca, i zdravog i bolesnog, a umesto toga se prave mrtvi i dozvoljavaju onom političkom krilu štaba oličenom u nepismenoj i gotovo uvek van vinkla tzv. premijerki Ani B. da odlučuje o nečemu o ćemu nema pojma na štetu svih ili što svi zajedno slušaju kao đačići samo jednog čoveka (onog Žvalavog) a zbog čega trpe ponajviše lekari i naravno pacijenti. I sve to usred pandemije koja ne posustaje. Za virus je pronađena vakcina (više njih) ali za gluposti i bahatost ljudi (naročito jednog čoveka) na vlasti izgleda nema leka apoteka. Tim naprednim razbojnicima jedino je važno da zadrže vlast (ako može večno) i da pobede na svim izborima koje sami organizuju gde će da kradu kao da sutra ne postoji a za to što se ljudi masovno zaražavaju i umiru ne daju ni pet para. Oni koji imaju odgovornost da donose prave i pravovremene mere to ne čine, osim neopevano glupih poput uvođenja kovid propusnica u ugostiteljskim objektima od 22 časa do ponoći (!), da se, zaboga, nekome ne zamere (antivakserima u prvom redu) a što bi se moglo odraziti na „sveti“ rejting, pozivaju se na Ustav (kao po najvišem pravnom aktu države nije moguće uvesti i sprovesti obaveznu vakcinaciju) a njihov firer isti krši trista puta na dan, ta bagra čini zločin protiv naroda svesno iz svojih sebičnih razloga a narod ćuti i nada se (u većini) da će ga ova belosvetska pošast mimoići i da će, uprkos svemu, sve na kraju biti dobro. Ipak, ima li iko ko bar jednom nije, makar sebi u bradu šapatom, škgućući zubima promrljao: da se svi vi nosite u tri lepe…
Ne zna se šta je gore – da li što većina prosečnih građana nema blagog pojma šta se u državi u kojoj žive dešava: afere koje jedna drugu sustižu a u kojima su glavni akteri napredne face, Krušik, Jovanjica, Belivuk, Dijana, prisluškivanje predsednika Republike, ubistva i još vazda nekih čuda koja otkrivaju spregu državnih organa sa organizovanim kriminalom, mafija koja je preuzela društvo u svoje krvave ruke ili što ona manjina prosečnih građana zemlje Srbije vidi, čuje i zna šta se oko njih dešava danas i ovde a to je apokalipsa koja preti da trajno zbriše jednu naciju i to za relativno kratko vreme… Ni jedni ni drugi ne mogu ništa da učine da se stanje stvari promeni na bolje, jedne boli k…c a drugi su „nemoćni rendžeri“ i sve što mogu je da konstatuju dijagnozu i da je za izlečenje prekasno. Ovaj pacijent, ovaj narod“najstariji“ je odsvirao svoje na zemlji i postao i bukvalno nebeski samo ga još niko nije o tome obavestio. Otišao je, svojevoljno, u tri lepe…
Ne zna se šta je odvratnije prosečnom građaninu (i građanki, da ne zaboravimo na političku korektnost) Republike Srbije – da li što pravosnažno osuđeni ratni zločinci skupljaju potpise u centru glavnog nam grada za oslobađanje zločinca, ubicu predsednika vlade Republike Srbije Zorana Đinđića ili što institucije ove države ne reaguju, što vlast okreće glavu (a potajno podržava ološ) a od onih pola miliona ljudi nazočnih onomad na sahrani prvog demokratskog premijera nema danas ni pola čoveka da se toj i takvoj bolesnoj akciji suprostavi. Fašizam korača ulicama srbijanskih gradova strojevim korakom. Levijatani, Naši-vaši, Srpske desnice i ostali sumasišavši kreteni pronose zlo i šalju poruku kao i njihovi prethodnici u Nemačkoj i Italiji 20-ih i 30-ih godina prošlog veka da su najjači i da im niko ništa ne može jer su podržani, ohrabreni i dobro plaćeni od samog vrha države. U prosečnom građaninu ove tužne i otužne zemlje ionako je već umrlo govno od straha od svega što na njega deluje decenijama : ratovi, sankcije, tranzicija i mir u kome je opljačkan od strane „patriota“, i najaktuelnije – najsmešniji virus u istoriji čovečanstva, život kao takav… I možda malo pomogne ako, u krajnjoj nuždi, tu i tamo podigne glas i otera sve i svakoga u tri lepe…
A možda bi prosečni građanine (i građanko) zemlje Srbije mogao ponekad da se dobro pogledaš u ogledalo i da vidiš (ali stvarno) onog s druge strane, da pokušaš da budeš samokritičan i da shvatiš i prihvatiš da si ti (da, da, baš ti) najveći krivac za sve ono što se i tebi i velikom broju ljudi događa a što je ružno, sramno, ponižavajuće, nedostojno ljudskih jedinki pa makar to bili i Srbi i da samog sebe za kaznu, uz prstohvat spasonosnog humora, onako baš srpski oteraš i proteraš u tri lepe… šargarepe!
Dragan Karalazić
