110 GODINA SLAVE – 15 GODINA PONOSA
Hodočašće dugo više od 35 km u slavu i čast junaka iz Cerske bitke održalo se i ove godine. Po rečima organizatora više od 1.500 ljudi prešlo je deonicu od Šapca do Tekeriša za oko devet časova.
Kako je i najavljeno, prvi učesnici pristigli su u sedam časova, a nakon molitvi za srećan puti, doktori su dali preporuke, organizatori su istakli pravila, podelili vodu i pozvali učesnike da se krene put spomen kompleksa na Tekerišu. Okupili su se i ove godine učesnici iz različitih delova Srbije, regiona, a najudaljenije mesto iz koga je stigao učesnik je Melburn. Najmlađi učesnik marša imao je jedanaest godina, dok najstariji sedamdeset i jednu godinu. Svi zajedno u koloni koju su i ove godine pratila dva saniteta, jedan donacija Ministarstva vojske i drugi od strane Doma zdravlja „Draga Ljočić“. Pripadnici ministarstva unutrašnjih poslova i sektora za vanredne situacije postarali su se da svi učesnici marša, kao i drugi učesnici u saobraćaju budu bezbedni. Kolonu je kao i prethodnih godina pratila cisterna JKP „Stari grad“.
Cersku spomenicu, najviše priznanje koje UG Cerski marš dodeljuje ove godine pipalo je Slavku Radojčiću! Ovaj Pančevac više puta prepešačio je stazama junaka sa Cera. Slavko je po rečima organizatora junak našeg vremena. Hiljade i hiljade kilometara prešao je kako bi prikupio sredstva za one kojima je pomoć najpotrebnija. Peške je 2022. godine iz Pančeva dopšao do Tekeriša, da se pokloni pretcima i prikupi što je moguće više sredstava za malog Todora.
SLAVKO RADOJČIĆ – DOBITNIK OVOGODIŠNjE „CERSKE SPOMENICE“
Slavko Radojčić je humanitarac, osnivač i predsednik udruženja H.O. „Ognjište“ iz Pančeva. Pančevac velikog srca, koji pešači kilometarske staze, po kiši, ledu ili jakom suncu ne bi li sakupio novac za decu koja su bolesna, kao i za mnogobrojne porodice koje žive u teškim uslovima ili su bez krova nad glavom.
„Ognjište“ je osnovano 2019. godine i više od pet godina pomažu socijalno ugoženim porodicama, teško oboleloj deci, ustanovama koje brinu o osobama sa intelektualnim poteškoćama, Crkvenu kuhinju i manastire.
Iako, samo brojčano, malo udruženje ono se može pohvaliti značajnim akcijama. Tu su milionske uplate za bolesnu decu, obezbedili su nove domove za nekoliko porodica, organizuju humanitarna planinarenja i hodočašća. Ove godine biciklima su išli od Hrama Sv. Save (Beograd) do Svete Gore, manastira Hilandara za jednog dečaka leptira.
Pređenim kilometrima se ne zna broj, kao ni onima kojima su Slavko, njegovi prijatelji i porodica pomogli.
Otečeni zglobovi, žuljevi na nogama, iscrpljenost, zamor sve je zanemarljivo kada je želja veća od svega. Želja da pomogne, ljubav i vera da to može, ali i podrška porodice i prijatelja, Slavkov su najveći pokretač.
Upravo je Slavko, pre dve godine, peške došao iz Pančeva, priključio se Cerskom maršu i zajedno sa nama pešačio do Tekeriša, kako bi pomogao dečaku Todoru.
Slavko je oženjen, ima sina Dušana (9), koji, mi verujemo, polako kreće očevim stopama u humanoj misiji.
Hodalo se ove godine devet sati, uključujući dve duže pauze i nekoliko kraćih, shodno planu koji su organizatori i najavili. Obezbeđen je i ove godine zajednički doručak u dvorištu osnovne škole u Varni, tradicionalni pasulj u dvorištu škole na Tekerišu. Za sve učesnike i ove godine organizovan je prevoz od Tekeriša do Šapca.
U dvorištu osnovne škole „Vojvoda Stepa“ održan je kulturno edukativni program. Uz pomoć Društva srpskih domaćina održan je istorijski čas, deo iz predstave Šah Mat i deo monodrame o Milunki Savić i nastup operskog pevača i profesora Univerziteta u Kragujevcu.
U ovoj godini obeležena su dva jubileja. Prošlo je 110. godina od slavne Cerske bitke, a održan je petnaesti Cerski marš. Ove godine posvećen je liku i delu vojvode Radomira Putnika, a tradicionalni poziv organizatora ove godine glasio je „110. godina slave, 15. godina ponosa“!
Draga braćo i sestre, učesnici PETNAESTOG CERSKOG MARŠA, saputnici, hrabri i uporni ljudi, zahvaljujemo vam na svemu što ste i što smo, uradili.
Baš na dan kada je vojska koju su činili naši preci, oni koji su obeležili našu prošlost, sadašnjost i budućnost, krenuli u juriš na vrhove planine Cer i tako izvojevali prvu pobedu saveznika u Velikom ratu. Pokazali ste i pokazali smo, pravo, lepo lice Srbije. Ono što Srbija zaista jeste, ono što je nekada bila i ono što će, uprkos svemu i u inat svemu uvek biti. A danas je to važnije no ikada. Svaki od vas, ljudi u ovoj koloni je junak, dostojan svojih slavnih predaka. Pokazali smo da Srbije i Srba, pored svega i u inat svemu ima i da će je, i da će nas, uvek biti. Da znamo čiji smo potomci i da želimo da budemo dostojni i njihove žrtve i budućnosti naših potomaka. Pokazali smo da smo spremni, odlučni i hrabri da branimo i odbranimo svoju otadžbinu. Od svih i od svega. I pokazali smo da ima nade. I ima budućnosti.
Hvala!!!
DA SE I NAŠI POTOMCI PONOSE SVOJIM PRECIMA.
Posebnu pažnju privukao je ulazak u Tekeriš, tradicija je promenjena, prvi put na čelu kolone nije bio baner udruženja, kolonu je predvodio baner sa natpisom „STOP RIO TINTO!“ Organizatori su u više navrata istakli svoj jasan i nepromenljiv stav da projekat Jadar ne sme da se dogodi, kao ni generalno rudarenje bora i litijuma u Srbiji.
