Protojerej stavrofor Uroš Živković, starešina Crkve Vaznesenja Gospodnjeg, za „Podrinske“
U crkvu mladi redovnije dolaze nego stari, otkriva protojerej stavrofor Uroš Živković, starešina Crkve Vaznesenja Gospodnjeg u Dublju. Priznaje da se ne može pohvaliti velikom posetom meštana, koji na dolazak u božiju kuću i dalje gledaju tradicionalistički. Sveštenik im dolazi kući da reže kolač, sveti vodicu, obavlja krštenja, venčanja, a oni, opet, u crkvu idu samo kada su veći praznici kao što su Božić, Badnje veče, Uskrs, Preobraženje… „Običnim“ nedeljama mahom isti ljudi prisustvuju redovnim bogosluženjima i liturgijama.
Crkva jedinstvena u Mačvi
Crkva sazidana 1934. godine posvećena je Vaznesenju Gospodnjem Spasovdanu i prošle g
odine je obeležila 80 godina postojanja. Jedinstvena je u Mačvi po gradnji, sazidana u srpsko- vizantijskom stilu, moravska škola. Krstoobrazna je, ima ikonostasnu pregradu koju je radio Stevan Čalić, poznati šabački profesor gimnazije, ’36 godine. Crkva ima pripratu ispod koje se nalazi spomen- kosturnica u kojoj su smeštene kosti srpskih i austrougarskih vojnika izginulih u Prvom svetskom ratu 1914- 1918 godine. Tu je smešteno 166 austrougarskih vojnika Čehoslovaka, koji su prenešeni iz Sremske Rače i 92 srpska vojnika, koji su bili sahranjeni u Mačvi i okolini. Neprijateljski vojnici nisu mogli biti sahranjeni u Jugoslaviji, nego u Austrougarskoj.
-Jugoslavija je, da bi pokazala svetu da smo miroljubiv narod, sakupila i neprijateljske i naše vojnike i sahranila ih u istoj kosturnici. Crkva je nekoliko puta obnavljana, a poslednji put 2013. i 2014. godine, kada je generalno sređena za proslavu 200 godina od Boja na Dublju održanu 2015. godine u porti crkve. Proslavu je organizovala Crkvena opština, Mesna zajednica i Opština Bogatić. U crkvenoj porti 2007. godine sazidana je kapela za paljenje sveća, a 2008. godine, parohijska sala koja služi za proslavu svečanosti. Urađen je krst, spomen obeležje Boja na Dublju 2015. godine, delo akademskog vajara Milana Torbice iz Bogatića. Prošle godine urađena je sanacija kosturnice koju je radilo Ministarstvo za boračka pitanja. U dogovoru sa češkom ambasadom u planu je da se 2018. godine na samom ulazu uradi spomen- česma izginulim vojnicima iz Prvog svetskog rata- kаже старешина цркве.
Istovremeno, ove godine u selu je bilo upola manje venčanja. Na vernost pred Bogom zaklelo se pet parova, dok ih je prošle godine bilo deset. Isto je i sa krštenjima- 14 prema 28.
Mlade dolaze iz drugih sela, ali i iz Šapca- svake godine dve- tri. Kako ističe, ne žale se i vode vrlo lep život, uglavnom kao domaćice.
-One imaju lep i sređen život. Mlade koje dođu su tu da rađaju decu, vode brigu o domaćinstvu i dvorištu, dok mahom svekrve kuvaju i podučavaju ih da kasnije one obavljaju i taj posao. Retko koja mlada radi u Šapcu ili Bogatiću u nekoj trgovini, 60 posto njih su domaćice. Muškarci, s druge strane, rade teže poslove, mada i žene ponekad namiruju stoku. Mladi u selu danas ne rade mnogo fizički, uglavnom se koristi mehanizacija, tako da su u tom pogledu rasterećeni- kaže on.
Statistika nije povoljna ni kada je reč o borbi za egzistenciju, te u ovom kraju, kaže sveštenik, malo ko može da živi od bavljenja isključivo poljoprivredom.
-Velika je nezaposlenost i mladi ne mogu živeti isključivo od bavljenja poljoprivredom. Posedi su mali, a država ne stimuliše poljoprivrednike da bi mogli više da prihoduju od svog posla. Ako bi država nešto preduzela da ih zaposli, da im otvori neka preduzeća, bilo bi nade da na taj način dodatno zarade. Primetno je da kod nas solidne uslove za život imaju domaćinstva koja imaju pet do deset hektara zemlje i tri generacije- penzionere, njihovu decu i omladinu koja studira i na putu je da se zaposli- kaže Živković.
Više od polovine mladih ostaje u rodnom selu, a zabave i lepih sadržaja im ne manjka. Imaju dobre sportske terene, šahovski klub, tri lovačke sekcije, golubarsko udruženje, ženski i muški fudbalski klub, razne školske sekcije, tako da se lako pronađu u raznim aktivnostima i za svakoga ima po nešto. Letnja pozornica između crkve i Doma kulture mesto je okupljanja u večernjim satima i stecište raznih muzičkih i kulturnih manifestacija. Često na njoj nastupe ima KUD „Bisernica“ koje postoji od 2003. godine. Imaju ambulantu, poštu, apoteku, kao i tri veterinarske, i nekoliko prehrambenih prodavnica. Poražavajuće je, međutim, što se stiče utisak da država ne vodi brigu o mladima.
-Političari se angažuju samo kada su izbori i kada im je potreban glas naroda da bi stekli položaj ili da bi se održali na nekoj poziciji, retko da pomognu- zaključuje protojerej stavrofor.
