Dušan Vasić Vasura
(1954-2021)
U nedelju ujutro vrlo brzo Šapcem je prostrujala vest da je preminuo Dušan Vasić Vasura, nekadašnji golman „Mačve“, koji je izgubio bitku od korona virusa. To je ono znamenje Šapca da se o onima koji su ga zadužili, čaršija na svoj način i to s tugom proprati. Ono što se može sabrati kao životni i sportski bilans je gotovo dvodecenijski staž kao golman, i više od hiljadu utakmica u dresu „Mačve“, jednom rečju kao ljubav i vernost klubu i gradu. Sa 12 godina stao je među stative i prošao sve selekcije „Mačve“. Već 1971. godiner bio je pozvan u reprezentaciju Srbije, a rezerva mu je bio Dika Stojanović, kasnije proslavljeni golman „Crvene zvezde“. Naredne godine „Mačva“ se plasirala u Drugu ligu, posle 20 godina tavorenja u nižerazrednoj konkurenciji. A ta Druga liga zapad bila je sigurno jača nego današnje prve lige zemalja koje su proizašle iz SFRJ. „Dinamo“ Vinkovci, „Proleter“ Zrenjanin, Osijek, Zemun, „Sloboda“ Titovo Užice… bile su ekipe za respekt. Na kup utakmici u szeoni 1972/73. zamenio je poznatog golmana Vukadinovića koji je došao iz prvoligaškog kluba, i od tada praktično Vasura je bio nezamenjiv u sastavu.
Tadašnju igru „Mačve“ nosili su: Zoran Jelikić, Mlađa Stefanović, Vele Todorovski, Arsenović, Milinković, Ivanić… ekipa koja se borila punim srcem. Vasić je imao ponuda i od prvoligaških ekipa:
-Tada „Mačva“ nije imala zamenu za mene. Posao. Onda me uhvati Vojska. Morao sam i iz Vojske da branim, ali se to krilo. Znaš ono kad u „Sportu“ izađe sastav, a ono piše branio Savić, umesto Vasić. To je zbog starešina, jer ja sam faktički svake nedelje bežao iz kasarne, zabeleženo je u knjizi Ljupčeta Kostića “Priče sa šabačke kaldrme“.
U to vreme, sedamdesetih, to su godine uspeha: Jugoslavija je bila među osam na Svetskom prvenstvu u Nemačkoj, a četvrta u Kupu evropskih nacija 1976. godine. Plejadu tadašnjih golmana činili su: Marić, Mutibarić, Dautbegović, Ćurković, Dujković, Mešković… a neko svoje mesto imao je i Vasić.
Za razliku od današnjih fudbalera, u „Mačvi“ svi su tada igrali u crnim „adidas“ kopačkama, gaće retko atraktivnog kroja šio je ekonom Žića Jovanović, a hranarina, pojačana ishrana ponekad je bila nedostižan pojam. Novac se nije pominjao. Kao golman Vasić je bio izuzetno pouzdan, bez suvišnih parada, koncentrisan na igru, i ono što je najvažnije, siguran na golu, bez kikseva. Ono što ga je krasilo, i kasnije – što je odlika čvrstog karaktera i ljudskosti, bio je taj odnos prema saigračima, posebno prema mlađim kategorijama igrača. Bio im je uvek velika podrška. Nakon bogate fudbalske karijere Vasić je često viđan u gradu, u društvu sa prijateljima u baštama kafića, leti na biciklu, često u piljarnici, uvek spreman da popriča, pita za zdravlje, da obodri… Čovek koga su poštovali i voleli!
D.E.
