Grad bez kapitalnih investicija
Nakon dve godine intenzivnih radova i investicija u Šapcu za sada, sem jednog instant spomenika u Sava parku, asfaltiranja u Jevremovcu i Maovima, nema nijednog većeg projekta u realizaciji. Za razvojni budžet smatra se kada se oko jedne četvrtine budžeta izdvaja za kapitalne investicije. To je u protekloj godini iznosilo više milijardu dinara, ali od dolaska naprednjaka ništa vredno nije urađeno na području Grada Šapca. Nova vlast je u budžetu predvidela rekonstrukciju Doma Vojske u iznosu 60 miliona dinara. Ali, Dom stoji te stoji, onakav kakav je bio i prethodnih godina, i jedina dobra stvar što je zaštićen od daljih rušenja i vandalizma. U predizbornoj kampanji naprednjaci su obećavali izgradnju otvorenog bazena olimpijskih dimenzija kao i sportske hale sa pet hiljada mesta. Naravno da je gradu ove veličine itekako potreban veliki otvoreni bazen, ali su se naprednjaci prilikom izjašnjavanja po mesnim zajednicama usprotivili tome, i mahom dali druge predloge, na primer da se u Donjem šoru postave klupe za odmor. Da je tada započet bazen, berem bi se do sada postavila školjka od bazena. Ništa ni od nove hale, mada su naprednjaci zdušno navijali i da propadne sporazum sa vlasnikom Hale Zorka, AIK bankom, o najmu hale. Vlasnik je tražio čak 1,3 miliona evra za Halu Zorka, a ekonomska cena je oko 700.000 evra. Bilo je obećanja da će država platiti i halu i bazen, ali od toga za sada nema ništa. Istina država gradi auto-put do Rume, a do Loznice brzu saobraćajnicu sa po dve trake. Radovi na novom mostu se odvijaju planiranom brzinom, a nema sumnje da je saobraćajnica veoma važna jer ovim pravcem prođe 15.000 vozila dnevno, a do Loznice je brzina mahom ograničena na 60 kilometara na čas. S druge strane stručnjacima u ovoj oblasti neshvatljivo je da je cena barem udvostručena u odnosu na prvobitni projekat, i da kilometar auto-puta košta više od 12 miliona evra, a, na primer, auto-put kroz Dinaru i Velebit je koštao oko osam miliona evra. Država je ostala dužna i da zaštiti stari železnički most, jer je on farban još pre dve decenije. S obzirom na gradski budžet veći od četiri milijarde dinara trebalo bi očekivati da naprednjačka vlast, u sadejstvu sa ostalim koalicionim partnerima, da barem pokrene neki značajniji projekat. Vrlo brzo su prekimuti radove na fontani u Velikom parku, čak prodali zemljište koje je planirano za novu kvantašku pijacu i gde su postavljene potrebne podzemne instalacije, zatvoren je Start IT centar, ništa nije planirano za nastavak projekta Sava park, niti se bilo šta uradilo za uređenje pristupnih saobraćajnica. Na primer, onaj prema mostu, gde su velike rupe od po pola metra, a po nekim računicama oko 400 teških kamiona svakodnevno saobraća ka Šapcu i iz Šapca. Ćuti se i o završavanju projekta postrojenja za prečišćavanje otopadnih voda. Po ugovoru sa Evropskom unijom, koja je ovde uložila više od deset miliona evra, potrebno je završiti tzv. liniju mulja. Stoji obaveza „Srbija voda“ da u to uloži 150 miliona dinara, a time bi se zatvorio čitav proces. Ostaci mulja koristili bi se za energiju i kao kompost za useve. Ovako ostaje da se plaća lagerovanje i odvoženje ovog mulja, a obaveze prema Evropskoj uniji su ostale. Ovaj ugovor se može raskinuti, a zna se ko nije izvršio svoje obaveze. Stalo se i sa uređenjem drugog velikog šabačkog naselja, Trkališta. U Bensku Baru uloženo oko 200 miliona dinara, ali to je jedinstven primer u Srbiji kako jedno naselje sa visokim zgradama može biti po meri žitelja, pre svega deci za igru i druženje. Termoizolacija zgrada pionirski je poduhvat u Srbiji, i tek sada republička vlast uviđa njen značaj, a Srbija troši dvaput više energije od proseka u Evropi. Samo na elektromreži gubici su između 12 i 16 odsto, dok na primer, sve planirane male hidroelektrane dale bi svega dva odsto energije.
Po mnogo čemu Šabac je bio primer drugim sredinama, pre svega u oblasti ekologije, urbanog uređenja, dečije zaštite, učešća građana u odlučivanju, kulturi…Za sada Šabac se utopio u gradove i opštine pod naprednjačkom vlašću, gde je sve centralizovano, a posledice su vidno pogubne.
D.Eraković