Kažemo, oni su se “vešti” zauvek obogatili. Znake navoda treba jako ispravno shvatiti. Dok smo za to vreme mi ostali , sami i uzalud, pričali prazne priče o pravdi i poštenju. Preživljavali razne golgote. I često im, čini se, zaista nismo mogli ništa. Tačno je, obogatili se. Dosta je istine u tome da im, iz nekog čudnog ugla gledano, nismo mogli, i na neki njihov način shvaćeno, ni ne možemo baš mnogo. Preživeli smo nezamislivo. Čekali u redu za hleb i mleko, imali platu od pet maraka, koja već popodne nije vredela ni toliko. Ako ovde očekujete neko “ali”, prevarili ste se. Pa i da ima, to “ali”, njih baš ni malo ne interesuje. Ponos, dostojanstvo, miran san. Sve su to samo snovi nas “neveštih”. Tačno, kakav ponos, dostojanstvo, istina, kakav miran san. Rekao je Sokrat, davno, dokaz da govorim istinu je to što sam siromašan. A nije lako biti siromašan.
Njihova će deca biti gospodari, naša njihovi podanici.To nas, neki kažu, još i najviše boli. Možda i dalje očekujete neki naivni preokret, u kome ću to njihovo pogaziti , a naše vazdići. Ne, grdno se varate. Priča je kompaktna, nesporna i neoboriva.
Sledi opet malo neizbežnog prosvetarskog dociranja. Basna ruskog basnopisca i komediografa, Ivana Andrejevića Krilova, pod naslovom “Lisica i grožđe”.objavljena je 1808. godine.
To je verovatno mnogima poznata priča o lisici koja je htela da se najede grožđa, ali nije mogla da ga dohvati. Kako nije želela da prizna svoj neuspeh, rekla je: ”Kiselo je, šta će mi.” Zato “kiselo grožđe” kažemo nekome ko se pravi da mu do nečega nije stalo, a u stvari bi to rado uzeo, da može. Tako smo polako stigli do poente.
Postavlja se pitanje da li smo i neki od nas ta lisica iz Krilovljeve basne, želim da verujem da nismo. Na njega ne morate odgovoriti nikome, čak ga nemojte izgovoriti ni nasamo, naglas. Samo budite iskreni i ako je moguće, zadovoljni odgovorom. Nemojte nas prebrojavati, ni misliti o drugima. I da li su oni ta lisica. Odgovorimo sebi.
Da li bi se u nepromočivim cipelama tih što su se “vešto” obogatili, osećali udobno. Prihvativši njihov život, sve u paketu. I sunce, i kišu i blato. Baš sve, kako rekoh, u paketu. Ili bi radije svojim stazama, bosi. Po volji nam.
