Zapisi iz pomračenog grada – lični stav
Od promene vlasti u Šapcu, dakle skoro pet godina, bivša vlast a sadašnja opozicija ne prisustvuje zasedanjima Skupštine grada. Do duše bilo je tu nekih sporadičnih „izleta“, „zbog građana“, za novac, privilegiju ili nešto slično a sve zarad lične koristi. Ipak, ono „tvrdo“ jezgro šabačke opozicije išlo je toliko daleko da je bojkotovalo ne samo rad Skupštine nego i kompletan politički život u gradu. To im se osvetilo, ali ne njima već građanima, na prevremenim izborima koji su održani u decembru 2023. godine kada je naprednjačka vlast „preživela“ isključivo zahvaljujući nesposobnosti i neorganizacijom opozicije. Lokalni „prvaci“ političkih ispostava iz Beograda, pokazalo se, ne mogu da se dogovore ni sami sa sobom a kamoli jedni sa drugima pa je, trenutna, politička situacija u gradu potpuno realna i očekivana. Ali, da ne dužim dalje nije opozicija tema ovog pisanija.
Činioci vlasti, iz kurtoazije, jer oni se sasvim dobro snalaze i u uslovima kada im niko „ne diše za vrat“ i kad su u mogućnosti da sami raspolažu velikim gradskim budžetom, posle svake sednice srceparajućim rečnikom „vabe“ opoziciju da se vrati u skupštinske klupe i da se „argumentima sučeljavaju i donose odluke u interesu građana“.
Dođite da vas vređamo
Tako je „dubleru“ gradonačelnika bilo neopisivo žao, toliko žao da se činilo da će mu srce prepući kao u majke Jugovića, što opozicija, na aprilskom zasedanju, nije bila u sali već ispred nje.
„Žao mi je, što su neki sadašnji odbornici, a bivši gradonačelnici Nebojša Zelenović i Miloš Milošević izabrali da ostanu ispred zgrade Skupštine i na ulici sprovode demokratiju. Uz pedesetak svojih pristalica, pištaljkama i bukom, pokušali su da remete rad Skupštine grada.
Konstruktivan dijalog jedini je način da se u Skupštini argumentima sučeljavamo i donosimo odluke u interesu građana.
Nasilje kojem pribegavaju bivši funkcioneri Šapca ne treba da bude način funkcionisanja. Niko ne treba da trpi nasilje, samo zato što radi svoj posao. Siguran sam da će nadležni organi raditi svoj posao i primenjivati zakon na sve one koji ga krše“ – bio je kategoričan gradonačelnik.
Ništa manje „slatkorečiv“ nije bio ni predsednik Skupštine koji sve ove godine svesrdno pokušava da „nafata“ još nekog „opozicionara“ da im se priključi. Valjda da mu bude lakše.
„Drago mi je da su se neki odbornici opozicije pojavili na sednici gde su ravnopravno učestvovali u raspravi o svim temama sa današnje sednice i iznosili svoje mišljenje što je važno kako bi građani bolje razumeli odluke koje donosimo.
Ovom prilikom, podsetio sam odbornike na član 112 Poslovnika o radu Skupštine grada Šapca, u kom se navodi da je dužnost odbornika da prisutvuju sednicama“ – kazivao je on.
„Brisanje patosa“
Ne znam da li zbog „člana 112“ ili „zbog žaketa“ prevari se pa na sledeću Skupštinu dođe i Miša. Bilo je to veliko iznenađenje, ili grešim, za sve prisutne u sali i one malobrojne građane koji su to posmatrali preko malih ekrana, pa su odlučili da pojedinačnom prozivkom potvrde prisustvo odbornika. Da posle ne bude da su sanjali jer i to može da se desi na velikoj vrućini.
Centralna tema ovog skupštinskog zasedanja je bila veoma važna i značajna za funkcionisanje grada: predlog Odluke o završnom računu grada Šapca za 2024. godinu i izveštaj eksterne revizije i predlog Odluke o rebalansu budžeta grada Šapca za 2025. godinu.
Moram priznati da je Maca majstorski „skockala“ izveštaje koje je Marija pročitala pa je gradski budžet, inače šupalj kao švajcarski sir, izgledao bajno i sjajno. Međutim, da bi se stvorio privid demokratije usledila je diskusija na kojoj odbornici „argumentima sučeljavaju i donose odluke u interesu građana“.
I tako je „veseli“ Miloš Milošević odlučio da izađe za govornicu i nešto kaže, da ne bude da je dolazio uzalud, i od svega lošeg što je stajalo u budžetu uhvatio se onog što se „iz aviona“ videlo da je nenormalno: za projekat nove bolnice predviđene da se gradi na prostoru „stočne pijace“ opredeljeno je 240 miliona dinara. Naravno, iskoristio je Miša priliku da i malo reklamira sebe i šta je on, dok je bio gradonačelnik, radio. Ništa strašno ni pretenciozno.
Ali, ne lezi vraže!
Na „argumentovano sučeljavanje“ stavova „opozicionog“ odbornika, koji je na Skupštinu došao, iz samo njemu znanih razloga, kako bi se „donosile odluke u interesu građana“ reagovao je trenutni gradonačelnik. Primitivno, prostački nevaspitan, baš onako kako mu dolikuje:
„Ovako izgleda kada se veliki bore. Borili se Dragan Đilas i Dušan Petrović a vratio nam se u Skupštinu Miloš Milošević. Dobio je Dragan Đilas tako što je naterao gospodina Miloša Miloševića da dođe na ovo skupštinsko zasedanje sa svojim odbornicima, do duše ako me pitate koja je sad Miloš stranka zaista to ne znam. Bio je predsednik Demokratske pa je onda išao u „Zajedno“ sa Zelenovićem pa se onda svađali i došao valjda do Đilasa a ovom dosadilo da Miloš Milošević izigrava podanika Dušana Petrovića pa mu je rekao il si moj il si Dušanov pa Miloš Milošević nije više predsednik Gradskog odbora Đilasove stranke u Šapcu nego doveli nekog drugog čoveka iz nekog drugog grada da bude poverenik u Šapcu a Milošu Miloševiću rekli il na Skupštinu il te izbacujemo iz stranke Dragana Đilasa. I, vratio se Šime, ajme di je bija. On se napokon vratio u Skupštinu i sad se vraća u 2013. godinu. I kaže: kad sam ja bio… Pa čekajte gospodine Miloševiću niste vi bili do trinaesete, vi ste bili do kraja 2020. godine, 2020. samo se ne sećate od silnih savetovanja Zelenoviću koji vas je zamenio, šta ste ga ustvari savetovali. Ako ste ga savetovali tih sedam godina, odnosno 6, da voda stane u Varni dokle ste je vi doveli alal vera. Nemojte onda ovde da pričate kako vi od 2013. ne znate ništa. Jer ste vi itekako dobru platu primali kao savetnik gradonačelnika za sve i svašta. Više za svašta.
Da se vratimo u ozbiljne priče pošto ovi ozbiljni neozbiljni odbornici žele da izigrvaju ucveljene mlade i nepojavljuju se godinama na skupštinskim zasedanjima. Znači pet godina gospodin Miloš Milošević, samo na prošloj sednici on je bio sa pištaljkama ispred ovog skupštinskog zdanja. On i gospodin Zelenović uzeli pištaljke i sa 54 građanina došli da pište ispred skupštinskog zdanja. I ovo je pohvalno. Pohvalno što ga je Đilas naterao da uđe u Skupštinu. Da kaže nemoj se čoveče brukati ne ide da jedan gradonačelnik, koji je bio deset godina gradonačelnik ovoga grada, do duše bivši, dozvoli sebi da uzme piptaljku i onemogućava rad Skupštine. Ovo je pravi način da izađete i da se, pa makar se vraćali i u 2013. saslušaćemo mi to ali pre svega saslušaće to i građani Šapca šta imate da im kažete.
Da se vratim na ozbiljne teme. Sredstva iz budžeta, videli ste da je rebalans budžeta u potpuno istom iznosu kao i budžet koji smo doneli. Radimo ga da bi posle šest meseci, odnosno pet ipo meseci, videli gde nam je prolazno vreme i da one stavke za koje smatramo da imaju viška sredstava da ih rasteretimo tih sredstava i da ih usmerimo tamo gde će ta sredstva biti potrošena. I, pod rebalansom budžeta ja vam se zahvaljujem jer verujete svom gradu. Ja, poslednjih dana, doduše u ovim elektronskim medijima, dobijam informacije da je neko loše stanje u gradu, da nema novca. Evo samo da vas obavestim da na računu grada jutros je preko 420 miliona. Juče je bilo 444 miliona. Nikom ništa ne dugujemo, sve u rokovima isplaćujemo bez i jednog jedinog dana zakašnjenja. Apsolutno nemamo problem sa likvidnošću grada i ja odgovorno stojim iza toga. Ono što smeta je nakaradno tumačenje cifara koje vi dobijate kao odbornici u Skupštini grada a date ih ovim ljudima koji se bave medijskim manipulacijama preko društvenih mreža. Zato što, gospodine Miloševiću, vi kao neko ko je upravljao budžetom deset godina trebalo bi da znate plan da se projekat šabačke bolnice radi i mora do postoji i okvir finansijski koji će to da podrži. Mi smo predvideli za to, planirali smo za to, 240 miliona. Kada bude išlo na javni konkurs, to će biti vrlo uskoro, vi se potrudite da to dobijemo za 50 miliona i ja ću biti vrlo srećan. Biti vrlo srećan jer ćemo uštedeti 190 miliona sredstava budžeta. Što bude niža cena ja ću biti zadovoljniji. Mi smo predvideli, planirali, gospodine Miloševiću, 240 miliona. Nemojte tako komentarisati jer je to, prvo, pokazivanje elementarnog neznanja a drugo uzbunjivanje naših sugrađana jer se govori da mi nešto manipulativno radimo. Mi smo ta sredstva pedvideli a kada se bude raspisao tender javiće se svi oni koji budu sposobni da rade tako ozbiljan projekat i mićemo imati što više ponuđača pa će sena samim tim i biti niža. Ja bi to voleo ali je ružno da komentarišem na takav način ko se skim dogovorio jer to nije tačno. Vi bi to, bar građanima Šapca, trebali da tumačite na jedan pravi i adekvatan način jer znate šta je plan a šta realizacija“ – izrecitovao je, Dr. Pajić, napamet naučen tekst, sklepan u prostorijama Srpske napredne stranke, i „ponosan“, kao „trkaći petlić“, vratio se nazad na svoje mesto u sali dok je njegova „razularena rulja“ u liku odbornika aplaudirala.
Baš je bilo ružno i mučno!?
Sam si tražio
Pokušala je jedna odbornica da skrene pažnju predsedavajućem da ne dozvoljava vulgarne i ogavne govore ali nije vredelo.
Ipak, „progutao“ je Miloš Milošević sve uvrede i insinuacije pa ponovo izašao za govornicu i zatražio dodatno objašnjenje zašto je za projekat nove bolnice bilo potrebno opredeliti baš 240 miliona dinara. To je dobrano iznervilo sav nemoralni i ljudski talog, koji se u sali našao, oličenih u zameniku predsedavajućeg i nekoliko odbornika koji su bili toliko agresivni da je Miša morao da se okrene Nemanji Pajiću i zatraži pomoć.
A ovaj, „opijen i paralisan“, gledao je u njega „kao tele u šarena vrata“, bez da bekne!?
Naravno, u ovo „argumentima sučeljavano mišljenje“ ponovo se uključio infantilni gradonačelnik da još malo seiri nad bivšim gradonačelnikom.
„Mnogo je tužno kad neko ko je u akivnom političkom životu od početka rada Skupštine, od 11 sednica Skupštine, mi treba da se vraćamo i da mu objašnjavamo šta je bilo na prethodnih deset. Niti to pada nekome na pamet, gospodine Miloševiću, niti ste vi to zaslužili. Jer mogli ste da dođete i uzmete učešće ovde i kad smo donosili budžet, i ovaj godišnji, i da aktivno uzmete učešće na svim sednicama Skupštine a vi ste se igrali ucveljene mlade. Sad kada je Đilas potegao i rekao ili u Skupštinu ili vas sve smenjujem, viste dotrčali u Skupštinu. I to ljudi treba da znaju, nije sramota, valjda. Nije to sramota valjda i to, gospodine Miloševiću to neko treba da čuje ovde. Dva miliona evra, evo gospodine Miloševiću, pošto vi znate te ljude kako kažete, trebali ste da vidite s nekim, ja ne vidim s nekim bilo šta, ja predvidim sredstva ovog grada, javno i transparentno da oni koji mogu da konkurišu, urade jer imaju sertifikate, jave na tender i onaj ko bude dobio na tenderu po tim uslovima, sa minimalnom cenom, taj će dobiti.
Inače, da vam kažem, gospodine Miloševiću, bolnica treba da košta preko 100 miliona evra. (Milošević dobacuje)… u sunceti, gospodine Miloševiću, tako je. Tako je! Ta bolnica će biti prko 100 miliona evra, ta bolnica će biti po svim evropskim i svetskim standardima. Tako, šta da vam kažem, žao mi je što se vraćate u 2013-tu a sad je 2025. godina“ – „trijumfalno“ je svoje obraćanje završio blagosloveni Dr. Pajić a na licu mu se video izraz „ala sam mu rekao“.
Šta je nejasno?
Samo ovaj „mali“ detalj izvučen, onako iz „konteksta“, sa sednice protekle Skupštine jasno oslikava trenutno političko stanje u gradu. To što ova vlast nište ne želi da uradi za dobrobit građana već isključivo u ličnom interesu „partije i bratije“ nije nešto što može mnogo da zabrine. Jer, sve ono što neće, a trebalo bi, da uradi ova vlast uradiće, jednog dana, neko drugi. Sve ono što pokvare popraviće neko ko sledeći dođe na vlast. Pa čak nadoknadiće građani i ono što se nemilice krade ali mržnju, nekulturu, prostakluk, primitivizam, idiotizam, razvrat i da ne nabrajam dalje, koju napredna gologuzija uvodi u svakodnevi život teško i dugo će se lečiti.
A protekla sednice Skupštine je to na najbolji mogući način dokazala i pokazala. Umesto „sučeljavanja argumenata“, na koje se napredna ološ sve ove godine pozivala, videli smo razračunavanje, ponižavanje, inaćenje, licemerje, vređanje… i sve to zbog samo jednog, više lakonskog, pitanja: „zašto je za projekat bolnice planirano 240 miliona dinara“?
Pitam se šta bi se desilo da je Miloš Milošević, da je hteo, malo dublje začeprkao po budžetu. Da li bi ga, nedjbože, linčovali? Kakva je napredna rulja u Skupštini i to je moguće!
Na vetrometini
Međutim, nije Miloš Milošević „nastradao“ samo od svog „kolege“ trenutnog gradonačelnika. Nisu mu ostali dužni ni njegovi sadašnji koalicioni partneri, nekada partijski drugovi. Naime, na društvenoj mreži, bliskoj demokratskoj opoziciji, osvanuo je sledeći članak:
„Zamislite ovo:
Vodite grad časno, pošteno, uspešno. Onda odete u opoziciju. Ne pristajete na kompromise s mafijom. Odbijate da sednete u skupštinu nastalu na dokazanoj i utvrđenoj izbornoj krađi. Ne želite da učestvujete u fingiranoj debati u skupštini u kojoj se zapravo ništa ne odlučuje, koja služi naprednjacima da prikažu kako postoji parlametaran život u Šapcu.
I onda, tik pred Vidovdan, kad studenti ultimativno zahtevaju raspuštanje Republičke skupštine i raspisivanje izbora, vi se pojavite u skupštini…
Zbog čega?
Zbog ultimatuma najnepopularnijeg političara u savremenoj srpskoj istoriji. Biznis političara koji je nebrojeno puta uskočio u pomoć režimu, kad god je Vučiću zatrebala lažna opozicija.
I sve to da vas pred kamerama ismeva i ponižava sluga režimskih kriminalaca Saša Pajić. Nesrećni Pajić, koga su postavili da potpisuje fakture i robija umesto njih.
Šta je zapravo u pitanju?
Teško je reći. Ali najverovatnije potpuno odsustvo političkog talenta…“
Miloš Milošević
U onim „demokratskim“ promenama, posle 5. oktobra, Miša je, igrom slučaja, ušao na „kadrovsku listu“ nove vlasti i dobro se snašao. I to ne bez razloga. Umeo je sa ljudima. I da priča, da se šali, da zasedne pi i da pojede i popije. Jednom rečju bio je običan čovek, „iz naroda“! Baš onakav kakav bi normalan političar i trebao da bude. Možda ga je to i preporučilo da ga kandiduju za gradonačelnika!? Iako on, u to vreme, nije baš imao potrebne osobine za političara. Bio je čstit i pošten.
Međutim, vremenom su se stvari promenile. Vrlo brzo je naučio da bespogovorno sluša one kojima je trebao da bude zahvalan za napredovanje u karijeri. Da su mu važni samo oni koji ga tapšu po ramenu ali i oni koji mogu da mu stvore probleme u opstanku na funkciji pa se trudio da, i jednima i drugima, udovoljava. I dok je tako funkcionisao bilo je sve potaman.
Ali, vlast je čudo neviđeno. Naročito kad se na nekoj funkciji ostane dugo, predugo. Pa tako je i Miloš Milošević počeo da oko sebe stvara i okuplja poslušnike. Možda i gore nego što je to on i sam bio. Došlo je do sukoba sa „nadležnima“ i zategnutost u odnosima u samoj stranci. Ipak, „ugled“ koji je stekao u narodu bila mu je slamka spasa koja ga je održavala na površini. I, tako, sve dok ga nije „potopila“ poplava. Isključivo njegovom „naduvanošću“, bahatošću i neodgovornošću. A kad je to shvatio bilo je kasno. Naravno, da ne „talasa“ i ne smeta, mada se teško od toga uzdržavao, dobio je „izmišljeno“ radno mesto i dobru platu.
Ipak, politika je zarazna bolest kojom se i sam Miša potpuno zarazio. Toliko da bez nje više nije mogao. Ili zbog lagodnih i bezbrižnih funkcija. Vrag bi ga znao. Ali, sve što je potom, samostalno, radio samo je nanosio sam sebi štetu. Na svu sreću on to i ne primećuje pa mu je utoliko lakše.
Tako se verovatno desilo da je i na proteklu sednicu došao po nečijem naređenju ili se dogovorio sa naprednjacima da izigrava „džak za udaranje“ jer mu je dosadilo da pet godina ne uživa blagodeti državnog posla. Bilo kako bilo vreme će pokazati šta je po sredi.
Nemanja Pajić
U šturoj i revidiranoj biografiji koja se trenutno nalazi na sajtu grada stoji: „rođen je 19.06.1979. u Šapcu. Završio je Medicinsku školu “Dr Andra Jovanović” u rodnom gradu, a potom i Tehnološki fakultet Univeziteta u Novom Sadu. Po zanimanju je diplomirani inženjer tehnologije. Predsednik je Pokreta “Zapadna Srbija”. U periodu od 2012. do 2016. bio je zamenik gradonačelnika Šapca, a od 2016. do 2023. godine bio je na funkciji predsednika Skupštine grada Šapca.
Oženjen, otac dvoje dece“.
I, koliko god se trudio sa sakrije „svoju ružnu prošlost“ neke stvari moraju da isplivaju na videlo. A to je da je Nemanja Pajić od 2012. do sredine 2014. godine bio zamenik gradonačelnika Šapca odnosno Miloša Miloševića a potom i Nebojše Zelenovića. A, upravo, ovaj podatak bio je povod za ovu opširnu ali poučnu priču.
Opširan uvod
Znam da je uvod za ovu „kratku“ priču preglomazan. Ali morao sam, povuklo me je, kako bi priča bila potpuno „dokumentovana“.
Tema ovog pisanija je da su se ova dva politička lika susrela po prvi put javno, pred kamerama, posle pet godina i na osnovu njihovog međusobnog odnosa može se sagledati sav sjaj i beda politike i koliko politika deformiše običnog čoveka jer mu omogućava da se obogati u kratkom vremenslom roku. A to je jedino postalo važno, čast i obraz su nebitni.
Miloša Miloševića i Nemanju Pajića mnogo što šta vezuje, od nekad zajedničkog posla do zajedničkog „prijatelja“ koji je „stvorio“ Nemanju Pajića i učinio mu život blaženim ali koji je za Miloša Miloševića bio politički dželat i „preveslao“ ga da podnese ostavku. Možda je i ovaj podatak doprineo naelektrisanoj atmosferi između predsedavajućeg i odbornika koji su se gledali kao preko nišana dok je Miša vapio za zaštitom a Nemanja to vešto izbegavao da učini kako se nebi zamerio novim „prijateljima“ i uskratio im mogućnost da se iživljavaju nad Miloševićem.
A iz svega ovoga, onaj ko hoće, može zaključiti u šta su se recimo ove dve osobe pretvorile. I da li im je politika oplemenila ili uništila život. Jer, novac i bogatstvo, ipak, nisu najvažniji… Niti će ikada biti?
Zašto?
U razlozima „gostovanja“ Miloša Miloševića na Skupštini grada mnogo toga je upitno. Ali koliko god da ima „zašto?“ malo je onoga što se može podvesti pod „zato“! I još neko vreme će to ostati tajna. U svakom slučaju priča je tužna ali i poučna. Zasedanje Skupštine je razvratno i veoma štetno za građane Šapca. Po svim osnovima i merilima. Zato se vlast u gradu Jevrema, Luke, Vinavera i naših potomaka mora pod hitno promeniti. Ako to nisu u stanju da učine oni koji se predstavljaju kao opozicija, a nisu, onda to moraju da učine građani. Prosto je neverovatno da grad koji ima preko sto hiljada birača, punoletnih građana, ne može da iznedri sto ljudi koji će, na dobrobit većine, vršiti vlast.
Verujem da ima i može. Vreme je samo da ih probudimo!
Ivan Kovačević
