Rijaliti Srbija
… a u Srbiji braća Kinezi ruše i buše na sve strane, gde god stignu jer im se može, brda i doline i kuće domicilnog stanovništva koje nema kome da se žali jer ih je njihova rođena država prodala kineskim kolonizatorima za šaku dolara, sve pevajući pesmu o „zlatnom dobu“ dok polako i sigurno ubija male, obične, ljude ostavljajući ih bez zemlje, vode i vazduha.
U Boru i Smederevu već žive(?) zombiji sa pristojnim platama i par godina života ispred sebe, toksične fabrike kineskih „investitora“ niču širom naše zemlje kao pečurke posle kiše, grade se putevi, mostovi i pruge za sve naše pare koje nam kineska braća velikodušno pozajmljuju sa fantastičnim kamatama i uz korupciju od koje trnu zubi (ne daj Bože da naša napredna vlast uzima kredite iz EU jer tamo važe stroga pravila i naša napredna a kriminalna elita ne može da se ugradi onako kako je navikla), maltretiraju radnike tretirajući ih kao robove, sprečavaju novinare u vršenju poslova informisanja u javnom interesu i uopšte ponašaju se kao gospodari – svoji na svome uz podršku svih institucija ovog, sve jadnijeg, provizorijuma od države.
Otimaju nam naše zlato pa nam ga prodaju iznad tržišne cene, spremaju se da izgrade fabrike za izradu baterija od litijuma iako je vlada Republike Srbije donela odluku da se zabranjuje eksploatacija istog (obećala fikus Brnaba) jer očito oni znaju nešto što mi građani i građanke zemlje Srbije ne znamo. I u tom neznanju nas prevode žedne preko vode zamlaćujući nas pričama o Kosovu, „svetoj zemlji“ i bla, bla, bla i eventualnom vetu u Savetu bezbednosti UN koji bi Kina uložila na članstvo „naše južne pokrajine“ u toj svetskoj organizaciji.
Prosto je neverovatno kako narod serbski i pripadajuće manjine, dakle većina populacije ovdašnje ne veruje sopstvenim očima već propagandi bande na vlasti sa naglaskom na Vrhovnog Razbojnika koji se, sa sve figama u džepu, bori kao lav da KiM ne postane prava, pravcata, nezavisna država (a prihvatio je evropsko-američki plan i Sporazum u Ohridu koji to izričito omogućava) a državu kojoj je predsednik, izabran na izborima ogromnom većinom glasova, rasprodaje kao na buvljaku stari papir i druge sekundarne sirovine a sve u cilju bogaćenja naprednjačko-mafijaške ekipe i njegovog ostajanja na vlasti.
Onomad Sloba nije razumeo kakve tektonske promene su u svetu nastupile rušenjem „Berlinskog zida“ a tek nisu razumeli novokomponovani četnici, „srpski radikali“ sa vojvodom Šešeljom na čelu i malim od palube Aleksandrom Vučićem, gensekom SRS, pa znamo kako smo prošli tih olovnih 90-ih godina prošlog veka.
Danas, kada rat za Ukrajinu traje već više od godinu dana a kraj mu se ne nazire svet je više nego ikad podeljen na „demokratske“ i „autoritarne-diktatorske“ aktere i polove, na „Zapad“ i na „Istok“, kada Rusija klizi ka civilizacijskom dnu posle svih zločina na bojištima Ukrajine a Kina maršira „putem svile“ ka ekonomskom i političkom svetskom vrhu, dok SAD pokazuju (po ko zna koji put) mišiće i snagu najjače oružane sile na planeti a države sabrane u Evropsku uniju se zaista ujedinjuju ka istom cilju bez obzira na ne malu cenu koju zbog toga plaćaju (sankcije Ruskoj federaciji), naše mudro rukovodstvo, potpuno nesvesno nove konfiguracije geopolitičke scene, pokušava da i dalje sedi na više stolica u isto vreme, da budu dobri sa svima, umiljato jagnje i tome slično. Pa tako neko vreme pljuju po EU i pojedinim članicama a onda okrenu ćurak naopako i navijaju za što brži ulazak Srbije u ovu zajednicu, pišaju i seru po Americi i njenim dužnosnicima pa onda zagovaraju najbliže moguće veze i najbolje odnose sa našim „američkim prijateljima“, Putina vole kao roda najrođenijeg ali ga malo, tu i tamo, okrpe ne baš biranim rečima zbog načina na koji vodi rat protiv ukrajinskih boraca i civila i sve tako, šizofreno i očekivano, jedino za brata Sija imaju samo lepe reči, što je i normalno kada je Srbija postala (a da nas niko nije o tome obavestio) kineska provincija u Evropi.
Za Kineze u državi (hm, državi) Srbiji ne važe zakoni države Srbije, njihove kompanije su ovde države u državi, imaju i svoju vojsku, potkupili su ili zaplašili svakog ko ovde nije žurio na autobus (brzi voz), kupili su za male pare oranice, šume, brda i doline pa grade i kopaju sve dole do Kine i natrag, rudnici na svakom koraku i još rudnika, jebe se njima živo za životnu sredinu, priroda i prirodna bogatstva zanimaju ih isključivo kao izvor profita i još profita i političkog uticaja.
A ovom našem Mandarinu su poklonili tablu koja „košta k’o đavo“ da do mile volje na njoj piše, briše i usput uzdiše, po onoj narodnoj: šta zna dete šta je trista kila – uzme i nosi.
A Indijance (starosedeoce Srbije) će ionako, pre ili kasnije, smestiti u rezervate gde će moći bezbrižno da uživaju u ostatku svog „pasijeg“ života. Zato počnite da gledate svoje kućne ljubimce drugim očima (kao doručak, ručak ili večeru), počnite, čim prije majku vam božiju, da učite kineski jezik da ne bude posle – nismo znali, niko nam nije rekao da treba. Glupo je da ne razumete jezik svojih gospodara i da gledate kao telad u šarena vrata dok vam izdaju naređenja uz „roditeljsko“ klepanje po ušima.
Naučite bar kako se na kineskom kaže: Joj i Jao. Zvuči šašavo ali…
Piše: Dragan Karalazić
