U karpatskim manastirima i crkvi pod zemljom

od Podrinske
1 година pre

SA DRUŠTVOM PRIJATELJA HILANDARA PO RUMUNIJI (2)

Članovi šabačkog Društva prijatelja Hilandara 1. jula su – tragom pravoslavlja u Rumuniji – iz Hunodoare stigli u Prislop, manastir koji dnevno poseti 15.000 hodočasnika. Reka ljudi tekla je ka grobu oca Arsenija (Boka) (1910-1989), i kada su Šapčani kročili u veliki i lepo uređeni manastirski prostor. Strpljivo su stajali u redu i uprkos visokoj temperaturi čekali poklonjenje i celivanje krsta jednog od najvećih duhovnika XX veka, čudotvorca koji će uskoro biti kanonizovan. Izgovarajući molitve prošli su i kraj grobova monahinja, obeležinih identičnim velikim drvenim krstovima i ukrašenim raznobojnim cvećem.

Osnivač prislopske svetinje je Nikodim Grčić (1310-1406), sv. Nikodim Tismanski, Srbin, svetogorac, isihasta i ktitor Tismane, Manastirice, Vratne i Vodice. Drugi ktitor Prislopa je otac Arsenije, koji je i za života činio čuda i rumunskom predesdniku Čaušeskuu rekao da će sa ženom na veliki crkveni praznik biti ubijen. U manastiru je i pejzažna arhitektura njegovo delo, a i manastirski hram je lično oslikao. Arsenije Bugarski, koji kao turistički vodič radi gotovo tri decenije, otkrio je šabačkim Hilandarcima jedno od čuda monaha Arsenija: kao komunistički zatvorenik on je na prinudnom radu ispunivši normu dobio dozvolu da se odmori, a čuvarima koji su ga potom tražili rekao da ga nisu našli jer je bio na majčinoj sahrani. Istraga je utvrdila da je njegova mati zaista toga dana umrla i da su ga videli na pogrebu, iako je mesto upokojenja od zatvora bilo udaljeno 400 kilometara!

I ikona Bogomajke ubraja se u najveće vrednosti prislopske, a čuva se u oltaru tog ženskog manastira. Prislop se ponosi i srednjom bogoslovskom školom, Ženskom Bogoslovijom, čije su profesorke uglavnom monahinje. Nakon poklonjenja grobu oca Arsenija najuporniji među šabačkim Hilandarcima, sa svetim uljem u rukama, otišli su u pećinu koju je u neposrednoj blizini u XIV veku iskopao sv. Jovan Prislop da bi se u njoj podvizavao.

Iz prislopskog mira i lepote, nakon paljenja sveća i kupovine suvenira, Šapčani su – praćeni oblacima poleglim po Zapadnim Karpatima – krenuli ka Trgu Žiu i muškom manastiru Lajnić. Organizator hodočašća, predsednik Društva prijatelja Hilandara i gimnazijski profesor Veroljub Ilić, tokom vožnje prisetio se 1995. godine i posete tom gradu u Županiji Gorj i „Liceulu Ecaterina Teodoriu“ sa kojim je Šabačka gimnazija zbratimljena. U kanjonu reke Žiu, na prelazu centralnog u južni deo Rumunije, Šapčani su potom zastali u nestvarno lepom manastiru Lajnić i u obe crkve celivali ikone. U hramu iz XX veka poklonili su se ikoni Bogorodice Brzoposlušnice, i moštima sv. Irodiona iz Lajnića čuvenom po podvizavanju. Sa divljenjem su razgledali i visoku manastirsku ogradu, na kojoj je očigledan uticaj Moravičke škole.

I na putu za ženski manastir Bistrica hodočasnike iz Šapca pratili su kružni saobraćajni tokovi, ukrašeni cvećem i skulpturama, veliki krstovi postavljeni duž gotovo svih saobraćajnica, a po gradovima su ih lepršajući pozdravljale rumunske trobojke. Iako su po mraku stigli u veliki i lepo uređen bistrički manastirski kompleks, sa kraja XV veka, dočekani su izuzetno ukusnom večerom. Bilo je vreme posta i na meniju su bili riblja čorba, pirinač sa kukuruzom i mirođijom, riba, štrudla i kolači sa džemom.

Nakon smeštaja u manastirskim konacima šabački Hilandarci su otišli u hram, uvek otvoren, da bi celivali mošti sv. Grigorija Dekapolita koji je živeo u VIII veku. Kažu da je svete mošti ktitor manastira kupio od nekog Turčina, a u južnokarpatskoj svetinji čuvaju se od 1947. godine. Šapčani nisu propustili ni da se po tri puta provuku ispod kivota sveca, koji se podvizavao u pećini udaljenoj 700 metara. U blizini manastira nalaze se dva skita, a u jednom od njih čuva se ikona Bogomajke. Kada zapreti opasnost tu se sklanjaju i svete mošti, a tokom Drugog svetskog rata čuvano je i zlato iz rumunskog trezora. U pećini je izvor isceliteljske vode, koja se bez pitanja može uzeti i iz ogromnih buradi postavljenih na ulazu u manastir.

Iz Bistrice, svetinje koja ima ikonopisačku, duborezbarsku i radionicu za šivenje crkvene odežde, Šapčani su sutradan otišli u Solanu Oknele Mari. Rumunija je odavno poznata po rudnicima soli, ali se malo zna da je desetak solana pretvoreno u lepe, moderne i atraktivne podzemne turističke, zabavne, sportske, verske i medicinske prostore. Slani podzemni vazduh, kako najnovija istraživanja pokazuju, najčistiji je na planeti Zemlji. Lekovit je, pa posetioci sa astmom i respiratornim problemima u solani odmah prodišu.

Oknele Mari, u gradu Ramiku Valčea, smeštena je 29 metara ispod zemlje i za turiste je prava atrakcija. Prostire se na 40.000 kvadrata i nudi sadržaje za sve uzraste: ima uređene terene za fudbal, rukomet, stoni tenis, bilijar, gimnastiku, klizanje, zabavne parkove za decu, restorane i odmorišta za opuštanje odraslih. Spektakularni prostori solane lako postaju izložbene i koncertne dvorane, pogodne i za muzičke manifestacije. I zimi i leti u njima je temperatura između 10 i 14 stepeni, a u solani je i najveća podzemna crkva. Svetinja je posvećena sv. velikomučeniku Geogriju i sv. velikomučenici Varvari, zaštitnici rudara, pa će svaki Hilandarac iz Šapca zauvek pamtiti da je nakon celivanja prestone ikone pod zemljom primio blagoslov svetice.

Muški manastir Kurtea de Arđeš, sedište Arđeške episkopije, bio je poslednje odredište Šapčana. U manastirskom kompleksu, 33 kilometra udaljenom od Solane Oknele Mari, uzdižu se dva hrama posvećena Rođenju i Uspenju Bogorodice. Ikona u staroj crkvi čuva lik ktitora, kneza, vojvode i srpskog zeta, sv. Njagoja Basaraba (1512-1521), a u parkovskom zelenilu njegova izdužena figura na večnoj je straži. U pronaosu hrama, koji je u XVI veku podignut u zadivljujućem vizantijsko-arapskom stilu sa čudno uvijenim i kao iščipkanim tornjevima, nalaze se i grobovi rumunske kraljevske porodice. Tu su i kralj Ferdinand I (1865-1927) i Marija od Edinburga, roditelji kralja Karla II Rumunskog (1893-1953) i kraljice Kraljevine Jugoslavije Marije Karađorđević (1900-1961).

Izuzetna je i unutrašnjost tog verskog i istorijskog spomenika, jer 12 stubova ukrašenih floralnim motivima iz naosa streme u nebo. Zid iznad ulaza krase likovi rumunskog kralja Karla I i kraljice Elizabete, a desno od njih su srpski knez Lazar i kneginja Milica – sa dva sina, i maketom Ravanice u ruci. U novoj crkvi čuvaju se mošti sv. mučenice Filofteje, dvanastogodišnje devojčice iz Trnova koju je ubio otac besan jer je hranu koju mu je ponela na njivu usput razdela. Majke sa dečicom hrle u taj hram i nadnose ih nad kivot, da bi celivali mošti i blagoslov dobili od zaštitnice dece.

Puni divljenja prema susednoj i prijateljskoj zemlji Rumuniji, šabački Hilandarci napustili su Dvor na Arđešu. Sasvim spremni da, zbog lepote i očuvanosti rumunskih manastira, opet posete karpatske svetinje i nekadašnju prestonicu Kneževine Vlaške.

Živana Vojinović

Naslovna fotografija: Šapčani ispred manastira Lajnić