Deset meseci od pada nadstrešnice u Novom Sadu
Nakon gotovo deset meseci od pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu sada je jasno da režim ništa nije učinio da se istraže pravi uzroci i kazne počinioci za ubistvo 16 ljudi. Dugo je trebalo da naknadno istraga krene u pravcu korupcije, tobož pohapse bivši ministri građevinarstva, a onda pod hitno puste u kućni pritvor.
Tužilaštvo se nije oglasilo kada su predsednik države Vučić i ministar Vesić prvi izjavili da nije bilo rekonstrukcij nadstrešnice, što je svakako uticalo na dalji tok istrage, mada se pokazalo da je kabinet predsednika itekako bio u toku svih radova. Da ne bi sve prošlo kao što su bili slučajevi pada helikoptera, pogibije rudara u rudniku Soko, kao i utvrđivanje širih okolnosti za tragedije u Ribnikaru, Duboni i Malom Orašju, studenti su probudili celokupnu javnost.
Dogodilo se da napad naprednjačkih batinaša na studente FDU bude povod opšte pobune studenata, a da ništa od prvobitnih zahteva studenata nije ispunjen. Niti su sva relevantna dokumenta obelodanjena, a opet u režiji predsednika Vučića nespretno interpretirano da je sve u tankom registratoru, niti su institucije radile ono zašto su plaćene, niti su kažnjeni batinaši…
Karikaturalno, tek posle mesec dana, policija je utvrdila identitet pet napadača, iako su sve potrebne dokaze pribavili studenti, i kažnjeni minimalnim novčanim kaznama, a još desetak batinaša nije ni identifikovano. Ostalo je poznato, došlo je do burnih studentskih protesta, blokada fakulteta, ali i na hiljade pređenih kilometara gde su studenti probudili empatiju, solidarnost i svest građana.
Najposle studenti su, uz podršku srednjoškolaca, organizovali do sada najveće skupove u ovom veku. Počev od onog na Slaviji 22. decembra, na Autokomandi krajem januara, kao i onaj najveći, 15. marta, gde je po Arhivu javnih skupova bilo više od 300.000 demostranata, ali je impresivan bio i onaj na Vidovdan sa više od 100.000 učesnika. A zabeleženi su i najmasovniji protesti u Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Novom Pazaru, Kraljevu, Čačku, Valjevu…
Do sada je bilo više od 23.000 protesnih skupova, u gotovo svim mestima u Srbiji. Uprkos raspustu i godišnjim odmorima protesti su nastavljeni, najviše na poziv zborova građana. Međutim, režim i policija sasvim su ogoleli represiju, na stotine je uhapšenih, najviše studenata, a brojni su primeri prekomerne upotrebe sile. Režim se brani svim sredstvima, tako da je u sredu organizovao proteste protiv blokada u 35 mesta, a u subotu u 71 opštini i gradu. Kako izveštava policija bilo je oko 70.000 pristalica režima. Malo, s obzirom da se samo SNS hvalila da ima 700.000 članova, više nego u vreme Saveza komunista, kada je bio jednopartijski sistem.
Više od brojki pokazuje atmosfera na tim protestima, kao jedan čas kuluka, istovetne poruke, isti font, tu su uglavnom stariji ljudi, a posebno tužno bilo je u Aranđelovcu gde su se demonstanti mogli prebrojati na prste. Za ovu subotu najavljuju skupove u stotinu mesta, ali je jasno da to nije ona brojna, samouverena i organizovana stranka. Za sada postoji pokušaj predsednika Vučića da skrene pažnju javnosti sa temom o pojeftinjenjima, navodnim nuđenjem dijaloga, a opet to deluje neiskreno od otvorenog mrziteljstva studenata. Nakon blokadera, terorista i sličnih uvreda izjavi da su „studenti i demonstantni pioni u rukama neprijatelja Srbije da svako od njih dobija 30 evra samo za hranu“!?
Ide prvi septembar, čeka se novi poziv studenata i građana, a osnovni zahtev su prevremeni izbori. Zapravo, izbori su jedini demokratski način izlaska iz sveopšte krize, a doći će kada pritisak, unutrašnji ali i spoljašnji bude dovoljno ubedljiv. Možda pola miliona ili milion demonstranta ili potpisa. Ni to nije neizvodljivo.
Dragan Eraković
