LIČNI STAV: Hanibal Kovač
Srpski jezik je čudnovat i daje mnogo mogućnosti. Metafore su brojne i upotrebljene na pravi način, neizostavno govore o istini koja se saopštava uz taj i takav stil.
Dakle, dve guzice, političke, ljudske i svake druge, do skora su bile delegirane od strane čmarne političke centrale, da, vrlo poverenički vode i predstavljaju politiku „Njega najvećeg i jedinog“, na nivou lokala, koji se nekako osvojiti mora! Na opštu ali i moju žalost, te dve guzice nisu dovoljno dobro radile i nisu dovoljno fekalija na svoja usta izbacivale, usta, koja ćemo figurativno čmarom nazvati. Promene su bile neminovne i lokalne guzice su morale biti smenjene. Čmarko za Mačvu je oteran, zbog radi nekog tamo sumnjivog zapošljavanja i uzimanja procenata za učinjenu uslugu a guzicama, koje izbacuju fekalije svakodnevno, u najvećem gradu opozicionom na svetu, uz Istanbul, zaprećeno je smenom. Veliki mag je ipak doneo odluku i presekao, rekavši „Ne, vas dve guzice neću smeniti, da ne bih uneo pometnju u sopstvenim lokalnim, čmarnim redovima, nego ću vam pridodati još jednu kontrolnu guzicu, koja će nadgledati vaša sočinenija i meni direktno referisati. Kako meni, tako i glavnom a za vas nadležnom, Čmaroviću od aerodroma.“ I tako mi, ni krivi ni dužni, dobismo i treću guzicu, političku i ljudsku dakako, koja u novoj konstelaciji povereničkih čmarnih snaga, čini troguzje! Pitam se, da li vi koji ovo čitate znate, kolika je to količina fekalija izbačena iz usta – čmarova takvih guzica. Plivamo u govnima sa njima i samo napred naprdnjački!
P.S.
Dilema oko naslova ovog teksta je bila i „tri sise – trosisje“ ili „tri čmara – tročmarje“… Izvinite, priznajem da sam lingvistički bolestan… Ubi me metafora!
