Tri medalje za sprintere i jedna „oteta“

Atletičari „Sprinta“ su na seniorskom Prvenstvu Srbije obogatili kolekciju odličja sa dva srebra i jednom bronzom. Među medaljama je trebala da bude još jedna međutim nije, ne usled nedovoljno dobrog nastupa takmičara badovinačkog tima, već je to posledica odluke arbitra. Vremenski uslovi bili su nemilosrdni, kakvi su se i mogli očekivati na kraju jula i tu ne govorimo samo o spoljnoj temperaturi, već pre svega na UV zračenje koje je bilo u crvenoj zoni, opasnoj po zdravlje pri direktnom izlaganju u značajnom delu dana. Uprkos tome učesnici i treneri su još jednom pokazali izuzetan entuzijazam i bili na borilištu, uprkos svemu.

U skoku motkom Milan Čajić, prošlogodišnji vicešampion na otvorenom, ponovio je isti plasman skočivši sada 3,60 metara, a bronzu je osvojio Nikola Rosić savladavši visinu od 2,60. Upravo zbog teških uslova većina skakača je imala jedan ili tek nekoliko pokušaja. Sprint je među motkašima predstavljao i Dejan Rosić koji je preskočio 2,40 iz jedinog pokušaja i to mu je donelo četvrtu poziciju.

Nikola Rosić je u svojoj primarnoj disciplini, koplju, dosegao do srebra koje mu je doneo hitac dužine 62,08 metara. Dejan Rosić je nastupio i u koplju. Najbolji rezultat 40,70 doneo mu je osmu poziciju. Oba takmičara su najbolje rezultate postigli u poslednjem, šestom pokušaju. Nikola je i u četvrtom pokušaju prebacio 60 metara.

Trenutak pisanja „istorije“ na Prvenstvu Srbije za seniore, ali ne u pozitivnom smislu, dogodio se u disciplini sportskog hodanja. Sprint je imao tri od četiri prijavljena predstavnika. Treneri Dragan Radivojević i Ivan Đinić su nastupili kao i prošlogodišnji osvajač bronze na otvorenom Dušan Blagojević. Odluka organizatora bila je da trka hodača na 5km bude organizovana od 13:30, dok su sva druga nadmetanja na dugim deonicama priređena u popodnevnim satima. Temperatura je bila vrlo visoka, pomenuto UV zračenje u zoni opasnog. Svejedno su četiri hodača i dve devojke koje su se takmičile istovremeno, samo van konkurencije, bili na startu. Đinić i Radivojević nisu završili trku, dok je Blagojević ostvario pobedu, odnosno prvi prošao kroz cilj sa oko dva minuta prednosti u odnosu na Sredanovića iz ekipe Surčin. Ipak kada je Blagojević završio trku, a zvanični spiker izgovorio da je on nezvanični šampion Srbije, neposredno nakon prelaska linije cilja dobio je, odlukom vrhovnog sudije diskvalifikaciju. Zvanično je načinio tri greške, ipak u finišu pretposlednjeg kruga je imao samo jednu grešku na zvaničnoj tabli. Sudija nije želela ni takmičaru, ni zvaničnicima da obrazloži odluku. Istu sudbinu je doživeo i mladi hodač Surčina. Takođe, je okončao trku u izuzetno teškim uslovima, da bi po prelasku cilja i on bio diskvalifikovan po odluci istog sudije po osnovi grubog kršenja pravila. Kao i takmičar „Sprinta“ ostao je bez objašnjenja odluke, iako su oba hodača nastupila u trci, koja je svakako jaka fizička aktivnost, od 13:30, na 5.000 metara, 29. jula na otvorenom. Istorija je ispisana, jer je disciplina organizovana, a pobednika nema, iako su dva hodača završila trku.

Simptomatično ponašanje sudije koja je diskvalifikovala celu atletsku disciplinu hodanja je bilo i prilikom održavanja discipline bacanja koplja. Gorepomenuta je došla na bacalište 15 minuta ranije i obraćala se sa opomenama sve vreme trajanja takmičenja, a opaske je uglavnom upućivala Nikoli Rosiću. Vrhunac svega je bila zamerka da ne gleda putanju koplja celim letom u toku bacanja, što opet govori o tome koliko loše tumači član 193. Atletskih pravila gde se takmičaru zabranjuje da se okrene leđima liniji izbačaja pre samog izbačaja, što bi mu omogućilo nepravednu prednost. Naime, pre se koplje bacalo iz rotacije i tako je bacano mnogo dalje nego što je stadion dugačak, pa je ovo pravilo uvedeno, kao i pomeranje težišta koplja prema napred u kasnijim godinama razvoja sportskih rezultata (svetski rekord od 104.80 na dosta stadiona ne bi mogao da se baci, pa je ovo učinjeno zbog bezbednosti svih učesnika takmičenja). Nažalost, naše vrhunski šefovi sudijskih komisija se nisu ni bavile atletikom, a kamoli pronikle u suštinu pojedinih pravila. Važno je da ispravljaju krive Drine u korist nalogodavaca, a ne u korist atletike.

Sve u svemu, ovo je bilo poslednje takmičenje u sezoni, Sprintere očekuje zaslužena pauza, pa spremanje za dvoranski deo 2024. godine.

Dr Ivan Đinić, trener AK „Sprinta“