Tri dinara, druže!

Ријалити Србија

Raduj se Srbijo, narode, sirotinjo rajo, Gospodar je objavio veliku, važnu, istorijsku, poruku za sve vas: hleb „Sava“, tzv. narodni hleb pojevtiniće ovijeh dana za čak, cela celcata, tri dinara i eto kako će vam se standard života poboljšati preko noći, otići u neopisive visine gde ni nebo nije granica (tamo gore jedino može biti malecni problem što je vazduh razređen pa ima malko previše kiseonika nego što prosečnom čoveku treba i može da mu dođe glave ali kada reši sve ostale probleme, kojih je mali milion, naš Vožd rešiće, valjda, i ovaj).

Država i društvo su u potpunom haosu, školska godina se završava kao racija – danas naredba sutra izvršenje, inflacija se lepo stabilizovala na 14% zvanično a u našim džepovima duva promaja od preko 30 indeksnih poena i sastavljanje kraja sa krajem je gotovo nemoguća misija, protesti normalnih i slobodnih ljudi na ulicama i trgovima protiv nasilja iz vikenda u vikend ne jenjevaju, dapače, naprednjački funkcioneri, poslanici i ministri na čelu sa onom lošom šalom prirode A. Brnabić pokušavaju kao na takmičenju da nadmaše svog šefa u ogavnim i stupidnim nastupima vređajući inteligenciju običnih ljudi pa i svojih potencijalnih glasača ali i imena i rad kulturnih i javnih ličnosti a sve zbog straha šta se njima takvima može dogoditi ako jednom padnu s vlasti, saga o Kosovu se, izgleda, bliži kraju, poslednje epizode tog serijala se upravo snimaju i iz strogo poverljivih izvora saznajemo da neće imati srećan svršetak (happy end – jok) i sve tako Bože me sačuvaj i sakloni…

A genijalac u liku i odelu Predsednika svih građana (predsednik svih građana – dobra fora) smišlja spasonosno rešenje: „narodni hleb“ tri dinara jevtiniji, povećanje plata prosvetarima i medicinskom osoblju za 5% i 10 ‘iljadarki za sve maloletnike pa nek’ ide život! A sve to da se Vlasi ne dosete i da oni divni, uglavnom mladi, ljudi prestanu da protestuju protiv njegove tiranije koja stalno i stalno, na dnevnom nivou, proizvodi nasilje i od čega nam je muka i svega preko glave i što nećemo više da trpimo, i najavljuje genijalac, kao i uvek kada je u frci, vanredne izbore kao „pu-spas za sve nas“ a u stvari samo za njega i njegove bandite.

O, kako da ne, druže Aco, može ali kada bi se zajebavali. Opozicione političke organizacije i mi građani i građanke ove nesrećne zemlje pentrali smo se godinama na to uže ali se ono kao omča uvek obavijalo oko našeg vrata da nas guši i davi i evo ne možemo više.

A On, psihopata, pasivno-agresivni egomanijak, uobrazio da će njega neko da linčuje i da želi da se ono najgore desi, božemeprosti, i njegovoj deci. A sam je, najmanje sto puta, govorio da hoće da se besi, od lustera u Predsedništvu pa nadalje.

Neće, kume, tebe niko da besi, ne boj se ali zato sve legalne, zakonske, opcije jesu u igri. Za sve nebrojene afere tokom tvoje zločinačke vladavine neko će morati da odgovara (jednog lepog dana a možda i pre) a u prvom redu – Ti! I za Savamalu i za Jovanjicu, i za „helikopter“ i za Olivera Ivanovića i za sve one pljačke državne i narodne imovine i prirodnih resursa a najviše za svo ono nasilje koje se iz tvoje umobolne laboratorije poput virusa ali u mnogo gorem obliku raširilo po celokupnom društvu jer pre ili kasnije „đavo dođe po svoje“. Moraćeš, prijatelju, pred te neke svoje izbore da deliš hleb svima za džabe i da platiš iz tvoje kasice-prasice e, ne bi li, eventualno, ti i tvoji SNS razbojnici prešli cenzus.

Taj odvratni populizam koji je jedina politika Firera i ekipe svih ovih godina polako ali sigurno se izduvava kao probušen balon pa će i posledice biti u skladu sa tim. Više od decenije je preko svojih propagandnih medija u najboljoj gebelsovskoj tradiciji lagao i varao narod i krao mu budućnost deleći mu milostinju kao da to čini od svojih para a samo zato da bi večno ostao na vlasti a narod, zabavljen sopstvenim jadom, u siromaštvu i neznanju. Ali, tome se, sva je prilika, bliži kraj. Prodavati muda za bubrege bilo je veoma isplativo neko vreme ali u sadašnjosti prisustvujemo tome da je Vođa potpuno izgubio kompas i da ne prati fabulu radnje.

Povratak na radikalska podešavanja je očajnički potez i taktika (ako postoji bilo kakva smislena taktika i ideja) koja je osuđena na propast. To se fašistima u radikalskim uniformama već jednom dogodilo i opet će bez obzira što u međunarodnoj zajednici još uvek računaju na Acu Srbina da završi poslove za njih kao što je i obećao onomad kada je zauzvrat dobio podršku da preko Tome Nikolića dođe na vlast.

I na toj strani mu sat otkucava a vreme neumitno curi. Kod kuće su ga ukućani već spakovali, eno ih koferi pred vratima, malo ko ga se sada plaši jer su videli da se radi o tigru od papira, tako da, majstore, ‘ajde ti lepo pa-pa dok još možeš na pristojan, demokratski, način jer ako dođe do situacije: „kraljevstvo za konja“ biće kasno. Oko tebe su ostali samo magarci tako da mrka kapa po tom pitanju.

A ona tri dinara, jebala te tri dinara, zadrži za sebe, trebaće ti vrlo skoro za veliku nuždu. A nužda je baš, baš, velika.

Piše: Dragan Karalazić

Exit mobile version