Srbija u raljama organizovanog državnog kriminala
Pad ukrajinskog aviona u Grčkoj sa minama iz „Krušika“ ponovo je pokrenuo priču o trgovini oružjem, „Krušiku“, ali i umešanost visokih državnih funkcionera u tu rabotu. Izvozna firma „Valir“ za dve godine od nula prihoda stigla je do 55 miliona evra, a „Krušik“ se guši u dugovima naraslim na desetine miliona evra. Nije još razjašnjeno učešće ondašnjeg ministra policije a sadašnjeg vojnog, dr Nebojše Stefanovića, i njegovog pokojnog oca u trgovini oružjem, samo se zna da je „Krušik“ ostao kraćih rukava, prodajući po fabričkim cenama a debeo kajmak je išao privatnicima. To je svojevrstan dokaz o umešanost države u nečasne poslove, jer tri godine državni tužilac se bavi navodnom istragom, dok je uzbunjivač Aleksandar Obradović i dalje pod suspenzijom. Dovoljno je podsetiti da je Obradović uhapšen u po bela dana, i to u nesrazmernoj demostraciji sile – BIE, da su o tome ćutale dve hiljade njegovih kolega, i da je tek nakon građanskih protesta njegov slučaj obelodanjen i on pušten iz pritvora. Zna se da trgovci oružjem, a za to su potrebne silne dozvole državnih organa, vrte neverovatne ekstraprofite, a da fabrike oružja kubure sa gubicima. Očit primer je Slobodan Tešić, veliki naprednjački donator.
Uporedo sa ovom velikom aferom je i slučaj pritiska tužilaštva na inspektora Slobodana Milenkovića koji je otkrio najveću plantažu marihuane u Evropi, na 12 hektara, i pride ploda od 1,6 tona. Država je opet tu umešala prste, novac je obezbeđen iz podsticajnih državnih fondova, plantažu su obezbeđivali pripadnici BIE, DB, VOE.. Sam vlasnik plantaže Slavko Koluvija uhvaćen je sa lažnom značkom policije, a koristio je i policijske blinkere… No, što je za ozbiljne države zaprepašćujuće, tu se umešao i predsednik države, Aleksandar Vučić, kao „što je tona marihuane, nikog nije ubio“… Ali, da se radi o opasnoj sprezi države i kriminala pokazuje i angažovanje advokata Vladimira Đukanovića, člana najviših organa u pravosuđu i tužilaštvu, i u čijoj kancelariji sam Vučić stiče pripravnička advokatska zvanja. E sad, ni to nije malo, isti taj Đukanović branilac je i optužene bivše državne sekretarke Dijane Hrkalović, pa na njenu izjavu promptno reaguje i tužilaštvo da se istraže radnje inspektora Milenkovića, koji, po njenoj priči, „čak diluje drogu“. A naravno tužilaštvo ni ranije nije reagovalo na brojne druge zloupotrene u policiji, kao što je na primer kontaminiranje dokaza za Veljka Belivuka u ubistvu Vlastimira Miloševića, tzv. „ubistvo na šinama“. Časni inspektor Dejan Jović koji je sve to istražio i uhapsio Belivuka stradao je od iste te policije, hapšen i zatvaran, da bi na kraju, ponižen svime time, umro od korone. Za sada niko u toj policijskoj strukturi nije odgovarao za to, mada je u policiji to pod strogom hijerahijom, i zna se ko zašto odgovara i ko tu naređuje. U isto vreme, kao pokazatelj tih duboko kriminalizovanih odnosa u Srbiji, uhapšena je glumica posle predstave – zbog jedne tablete bromazepana! Nije tom prilikom imala lekarski recepet, kasnije ga je pronašla, ali za srpsku policiju neverovatna je sramota čime se sve služi. Prolaze vozovi kriminala, ali zato stradaju građani. Koliko njih je osuđeno za nekoliko grama marihuane, i zbog ličnih potreba?! Šta je to tona marihuane za jednog naprednjačkog prijatelja!
I dok se u drugim ozbiljnim državama itekako vodi računa o liku i delu, a pogotovo ponašanju najviših državnih funkcionera, u Srbiji važe suprotna pravila. Na primer predsednik SAD, Ričard Nikson, podneo je ostavku zato što su prisluškivani oponenti republikanaca, dok se u Srbiji masovno kradu izbori, preti ucenama i slično, što je nezamislivo za demokratiju. Ili, ostavka jedne švedske ministarke zato što je greškom koristila državnu karticu za nabavku privatnog poklona… I britanski premijerr Boris Džonson podneo je ostavku, najviše zbog drskog organizovanja žurki za vreme korone. Nemački kancelar Vili Brant podneo je ostavku zato što mu je savetnik bio agent Štazija… Ovde u Srbiji, ne samo što ne radi svoj skupo plaćeni posao državna tužiteljka Zagorka Dolovac, a prolaze najteža kriminalna dela, ovde nisu u funkciji ni pravosuđe, ni Skupština, a naravno, u svemu tome izostao je i moral, nešto što bi ipak trebalo uzimati u obzir prilikom izbora za predstavnike građana.
Dragan Eraković