Božidar Katić, političar
U većini medija, bar onih koji se kroz projektno finansiranje dotiraju iz budžeta ne postoji nikakav kritički stav, ili je on više nego zanemarljiv. Ovo je posebno upadljivo na lokalnom nivou, u gradovima i opštinama. Šabac ovde nažalost nije nikakav izuzetak. Naprotiv. Gotovo je nestvarna brzina kojom se izgubio kritički stav i kojom su nestali nezavisni mediji.
Mediji su u Srbiji, nažalost, velikom većinom pretvoreni u puke prenosioce stavova vlasti. Šabac je imao, uz sve primedbe koje mogu postojati na pristrasnost ka jednoj ili drugoj strani, medije na kojima se mogao čuti kritički stav, medije koji su imali potpuno opozicionu orjentaciju ka lokalnoj vlasti. Sada toga više nema. Prostim brisanjem gumicom neposlušnih medija ili onih koji imaju bilo kakav kritičan stav sa liste onih koji mogu da kvalitetnim projektom dođu do finansiranja, dobili smo medijsko mrtvo more u kom ima i vode i soli, ali nema života.
Trenutno informisanje stvara, a to je posebno u lokalnim sredinama očigledno, lažnu sliku stvarnosti. Recimo, dok nestaje čitav park u izgradnji, drveće se suši i zaliva totalom, tek izgrađena avenija propada, mediji sa istog mesta prenose grandiozno otvaranje spomenika bez značenja, pride prilično ružnog. Ne primećuju slomljen mobilijar, ispale kocke, spaljenu travu i osušeno drveće.
Teško je i zamisliti da će ovaj problem moći da se prevaziđe dok Srbija ne postane demokratska država i društvo. Izbor medija na konkursima, posebno lokalnih samouprava jasno pokazuje da ovde sloboda medija ne stanuje. Ako želite da budete slobodni i nezavisni i da radite svoj novinarski posao profesionalno nećete dobiti novac ni na jednom konkursu za medije. Ako imate prihode od reklama, vlast će izvršiti pritisak na one koji se kod vas oglašavaju i ostaćete bez finansija. Neće i ne može se prevazići ovaj problem sve dok ne počnu da se poštuju zakoni, jasan pravila i dok se naše društvo duboko upalo i nažalost naviklo na diktaturu u kojoj živimo ne oslobodi i demokratizuje.
Trenutnim stanjem u informisanju najviše su oštećeni građani. Slobodni mediji čuvari su demokratije, prava naroda da bira sebi vlast po svojoj volji. Ta volja nije ni slobodna ni prava ako građani nemaju način da dođu do istinitih informacija. Novinarstvo je, bar samo ga mi tako nekada videli, pre svega i iznad svega potraga za istinom. Istina je cilj, Zlatni Gral novinarske profesije. I ako je takvo ono je pravi zaštitnik prava i sloboda svog naroda, ono građanima omogućava da slobodno i na svoju korist formiraju svoju volju i izraze je na izborima. Ako su mediji prosto lutke koje trbuhozbore stavove vlast, bez kritičkog promišljanja i istraživanja prenose svaku informaciju koju im vlasti dostave, ili što mnogi mediji u Srbiji rade, izmišljaju, lažu i spinuju u korist vlasti oni su onda tamničari sopstvenog naroda. Informacija je moć, a mediji treba da tu moć omoguće svim građanima. Ili da je sakriju i na taj način drže svoje sugrađane u mraku.
Dakle, od slobodnog i nezavisnog novinarstva najveću korist imaju građani. Ali je ono sitno, malo i većini građana nedostupno. Od novinarstva u Srbiji kakvo je većinsko danas – najveću štetu imaju građani Srbije.
