Humoreskica
Da šerif radi 25 sati dnevno, svima je poznato. Izgara po TV sa nacionalnom frekvencijom, a uskoro će, ako ovako nastavi postati i voditelj programa na ružičastoj ili „srećnoj“. Recimo, kad se umori rijaliti voditeljka na „srećnoj“ TV, šerif bi mogao da uleti i adekvatno je zameni. TV kamere su uvek pored njega, bez obzira gde se nalazio. Bilo da je na hoklici na Kapitolu, na Crvenom Trgu ili u Pekingu, bilo da sprema sarmice na Andrićevom vencu, ili u nekom zabitom selu nagovara decu da piju rakiju. Goca i Suza moraju biti tu da zabeleže svaki od tih događaja, jer ono što nije slikano, nije se ni dogovilo.
Onomad je šerif sa osmehom mlade, koja pod svadbenom šatrom vodi kolo, u trenerci izašao pred TV kamere da nam saopšti radosne vesti o nabavci vakcina. Izvinjavao se što nije obukao odelo /od nekoliko hiljada evra/ i stavio kravatu, jer od sreće nije stigao da se dotera. Pa, ko više u to veruje, majke ti? Znam da šerif računa na onih 850 hiljada nepismenih u okrugu, kojima danonoćno nudi rijaliti programe, ali, ni oni više nisu mutavi da bi poverovali u njegove bajke. Jeste trener upisao višu trenersku i ne sumnjamo da će biti student generacije, ali, brate, krajnje je vreme da prestane da trenira živce mislećim ljudima i da počne da se bavi onim što mu je ustavom propisano.Valjda će mu Krle to šapnuti na uvce.
Rade Đergović
